Metsovo, Krf, Parga - II deo

Krf je po veličini drugo ostrvo u Jonskom moru. Ima površinu od 590 kvadratnih kilometara. Zbog svoje bujne vegetacije i pogodne klime zovu ga i zelenim ostrvom. Ostrvo je posmatrano od juga ka severu dugo oko 80 km. Na Krfu ima mnogo toga različitog i zanimljivog. Mogu slobodno reći da na manjem prostoru nikad nisam video više interesantnijih i raznolikih pejsaža.

Na ostrvima jonskog arhipelaga, pa i na Krfu, postoji velika razlika izmedju plaža na zapadnoj obali i onih na istočnoj. Na zapadu preovladjuju peščane plaže sa nestvarno plavom bojom Jonskog mora, a na istoku su one šljunkovite, more je mirnije i toplije.

Prilikom izbora mesta u kome ćemo biti smešteni vodio sam računa da ono bude blizu plaža na zapadnoj strani ostrva, a opet da ne bude daleko od administrativnog sedišta ostrva - grada Krfa ili Kerkire kako ga Grci zovu. Izbor je pao na Vatos, seoce u središnjem delu ostrva. U Vatosu ima nešto kuća, jedna prodavničica i nijedna kafana. Od Vatosa do Kerkire ima 17 km, a do poznate plaže Glifada 5 km. Na prvi pogled reklo bi se idealno. A nakon iskustva i završenog letovanja zaključio bih da je i više nego idealno. 

Bili smo smešteni u jednom od udobnih i čistih apartmana ljubazne, a nenametljive gospodje Anastasije. Predsezona je, pa su apartmani samo delimično bili popunjeni. Mir i tišinu nije narušio ni lokalni put kojim vozila samo povremeno prolaze, a preko noći ni povremeno.

Najbliža plaža nam je bila plaža Ermones. Radi se o nevelikoj plaži iza koje se nalazi luksuzni hotel. Jedno veče smo prošetali do ove plaže. Išli smo skoro pustim asfaltnim putem. Za tih pola sata šetnje do Ermonesa više od tri vozila nisu nas prošla. Imao sam utisak da se nalazim na nekom od puteva izmedju zlatiborskih sela udaljenijih od centra, i to kad nije sezona. Na plaži smo se izvalili na ležaljke na kojima smo proveli neplanirano dugo vremena uživajući u zvuku talasa Jonskog mora.

Gledam u hotelski kompleks iza i razmišljam o takvoj vrsti odmora. Plaža i soba. Verovatno prija onima kojima je život veoma dinamičan, onima kojima se posao svodi na stalni pokret i putovanja. Tih sedam ili deset dana oni ne žele da imaju bilo kakav napor. Za restart im je potreban najpasivniji odmor. Mi nismo od tih. Daleko od toga da su nam život i posao pasivni, ali želimo da putovanje bude što aktivnije, da se što više i vidi i zapamti. To se ne može nazvati odmorom u bukvalnom značenju te reči, ali se do sada niko nije žailo. Čak, kako godine prolaze, ležanje na plaži mi postaje najdosadniji deo putovanja.

Vraćamo se u Vatos istim putem kojim smo i došli i koji je osvetljen samo par stotina metara od hotela. U povratku nisu nas mimoišla nijedna kola. Pitamo se da li smo zaista na jednoj od najpoznatijih turističkih destinacija ovog dela sveta. Ali to je Krf, za svakog ima ponešto.

Kao što sam već napisao na samo 5 kilometara od našeg apartmana je Glifada, peščana plaža, jedna od najpopularnijih na ostrvu. Odmah iza sitnog peska je borova šuma. Kupali smo se na mirnijem severnom delu plaže. Kažu da je ovde pogodno za ronjenje iako ronioce nismo videli. Nakon polovine letovanja i obilazaka više plaža složili smo se da nema potrebe više putovati jer na manje od 10 minuta vožnje imamo sve što je potrebno, bar kada su plaže u pitanju. U većem delu našeg letovanja voda je bila topla, a onda odjednom je toliko zahladnela da se dva dana retko ko kupao, a oni koji udju u more izadju za minut. Ne znam šta se desilo jer nikakvu oluju nisam primetio. Očito da Jonsko more, najdublje more Sredozemlja, ima svojih hirova.

Odmah do Glifade je plaža Pelekas nazvana po istoimenom mestu koje je na brdu iznad plaže. Ova plaža je takodje poznata po mekanom pesku i kristalno čistoj vodi i mnogi je smatraju umanjenom verzijom Glifade.

Na par kilometra od sela Pelekas se nalazi Kajzerov tron. Ovaj vidikovac je važio za omiljeno mesto nemačkog cara Vilhema. Sa njega se pruža veličanstven pogled na unutrašnjost ostrva. Najbolje ga je posetiti pre zalaska sunca. Parking je prostran a ulaz slobodan.

Plaža Agios Gordios je takodje plaža zapadne obale. Nalazi se na 13 km od našeg Vatosa, na putu prema jugu ostrva. Jedna je od popularnijih plaža na Krfu i okružena je kamenim formacijama vulkanskog porekla. Dugačka je 1,5 km, ali i pored toga na njoj je bila poprilična gužva tako da ni pronalazak mesta za parking nije bio baš lak. Iznad plaže je vidikovac na kom smo zastali.

Još južnije je plaža Issos. Nalazi se nedaleko od veštačkog jezera Korison, a odlikuju je peščane dine. Dakle, pustinja u sred Krfa. Put do plaže je jednim delom makadamski i na njoj nema gužve. Kao i u svakoj pustinji i u ovoj sunci prži tako da ovde nismo baš nešto dugo boravili. Posle nje je baš prijala klima u Anastasijinom apartmanu.

Paleokastrica je poluostrovo koje okružuju 6 prelepih uvala. Od Vatosa do Paleokastrice ima samo 17 km, ali se na uskim ostrvskim putevima čini da je duže. Na brežuljku iznad mora je manastir koji je sagradjen davne 1226. godine. Prvo obilazimo manastir koji je na prelepom mestu za nas turiste. Kako je monasima koji svaki dan gledaju tu lepotu, a ne kupaju se u moru, samo oni znaju. Takav život svakako zahteva mnoga odricanja, pa i ovo. Pri dolasku u manastir nas slikaju iako to gotovo i ne primećujemo. Na izasku na panou su naše slike izmiksane na većem formatu sa lepotama Krfa i manastira. Niko nas ne tera da kupimo ovako napravljene uspomene, ali ko bi tome odoleo iako nisu baš jeftine.

Kupali smo se u centralnoj uvali. Voda je prilično hladna, ali je kristalno čista. Nekoliko čamaca saobraća do obližnjih morskih pećina i do plaža na koje se može doći samo vodenim putem. 

Čuo sam da je pogled sa brda na uvale zadivljujući. Idemo na brdo. Promašio sam pravi put tako da se penjemo makadamom kroz maslinjake. Izmedju maslinjaka pogled na Paleokastricu je zaista impresivan.

Na samom severu ostrva je Sidari i poznati Kanal ljubavi. Legenda kaže da će onaj koji ovaj kanal prepliva pronaći ljubav svog života. Plivača ima, a kakvi su rezultati plivanja nismo saznali. Kanal d'Amour je Sidariju obezbedio svetsku reputaciju zahvaljujući prirodnom fenomenu - spektakularnim hridama od peščanika i glinjenim stenjem. Prilično je klizavo tako da treba voditi računa da se ne polomite u kanalu ljubavi.

Mi se ovde nismo kupali, ali jesmo nešto niže - na nekoj većoj plaži koja je okrenuta ka Albaniji, tj. Sarandi. Kako se ta plaža zove ne znam, jer smo na nju nabasali slučajno vozeći se istočnom stranom ostrva. Deca su uživali skakajući sa nekog drvenog pristaništa u čisto i toplo Jonsko more. Izmedju Sidarija i ove plaže prošetali smo kroz simpatično ribarsko seoce Kasiopi i u taverni uživali u morskim specijalitetima.

Dan namenjen za obilazak severnog dela ostrva završavamo u blizini Dasije, na poznatoj plaži Barbati. Plaža privlači svojim belim sjajnim kamenčićima, a more je mirnije i toplije što i priliči istočnoj obali. Ne treba posebno ni naglašavati da je i ovde more kristalno čisto. Plaža i sadržaj na njoj su prilično urbanizovani. 

Da provedete celo leto na Krfu ne verujem da bi obišli baš sve plaže koje ovo ostrvo nudi. Za naših devet dana boravka na ovom ostrvu posetili smo opisane plaže. Sasvim dovoljno, a da se letovanje ne pretvori u jurnjavu i napor.

Pored plaža, na Krfu ima još mnogo toga zanimljivog. Na sredini ostrva je sagrađen jedan od najvećih akva parkova u Evropi - Aqualand. Na 75.000 kvadratnih metara su veliki kompleksi bazena, ogromni đakuziji, 36 tobogana itd. Mi smo slušajući savete iskusnijih u akva parku bili u drugoj polovini letovanja. Razlog je taj što je koža tada spremnija za intezivnije izlaganje suncu. Ovde se znatan deo vremena provede na direktnoj izloženosti suncevim zracima, a na šta se zaboravi pod dejstvom uzbudjenja i adrenalina i za tili čas možete izgoreti. Dakle prvo pocrnititi, pa na tobogane.

U akva parku za svakog ima ponešto. Ja sam krenuo od bazena sa simulacijom velikih talasa. Nista spektakularno. Uzbudljiviji su veliki talasi Jonskog mora koji nam se dogode bar jednom na svakom letovanju na ovom moru. Posle sam se brčkao u bazenu, pa sam krenuo na manje zahtevne i sporije tobogane. E onda djavo ne da mira. Čovek poželi da proba i nešto esktremnije, tako da i ja odoh u Crnu rupu. To je tobogan u kome ne vidite ništa. Seo sam u veliku gumu, ušao u rupu i već na prvoj krivini pod destvom čiste fizike - mase i ubrzanja, ispao iz gume. U potpunom mraku leteo sam kroz crnu rupu dok me je guma povremeno sustizala i udarala. Kroz ovaj tobogan "vožnja" realno traje nepun minut, ali je meni to izgledalo kao večnost. Kada sam ugledao sunčeve zrake na izlasku iz rupe, sunce me je i bukvalno ogrejalo. Sa velikim olakšanjem izleteo sam u bazen.

Ostatak vremena sam proveo na "Sporoj reci" i na ležaljkama gledajući decu veselih lica kako trče od jednog do drugog tobogana najviše se zadržavajući na onom najekstremnijem - Kamikazi. Kažu da na njemu telo dostiže brzinu i preko 40-50 km/h. Ja bih verovatno sa svojom kilažom dostigao i rekord i pitanje kako bih se proveo. Ono šta još treba znati je da se prilikom spusta ruke drže skupljene na grudima. Bez obzira na brzinu ne treba rukama kočiti, pogotovo ne po ivicama. Plastika je vrela, tako da u tom slučaju opekotine ne ginu.

Krstareći po Mediteranu depresivna i bolesna od tuberkuloze austrougarska carica Elizabeta, poznatija pod nadimkom Sisi, supruga cara Franje Josipa, se zaustavila na Krfu. Ovde se već posle nekoliko dana oporavila i 1890. godine je sagradila dvorac Ahilon nazvan po antičkom junaku. Nalazi se na 14 km južno od grada Krfa, u mestu Gasturi. Dvorac je jedno od najposećenijih mesta na ostrvu. Treba ga obavezno posetiti. Saloni, spavaće sobe, vrt, dvorana za ples, umetničke slike, ogledala...sve je carsko. Za vreme boravka srpske vojske na Krfu u dvorcu je bila vojna bolnica.

I na kraju, kao šlag na torti - grad Krf. Grad je spoj uticaja raznih kultura: vizantijske venecijanske, engleske, francuske. Najjači utisak ostavila je Venecija tako da Krf više liči na italijanski grad, nego na grčki. Nije ni čudo, Venecija je ovim gradom vladala puna četiri veka. Za razliku od ostatka Grčke, ostrvo i grad nikada nisu bili u turskim rukama. Kerkira ima staru i novu tvrdjavu, univerzitet, muzeje azijske umetnosti i arheologije, vizantijski muzej, uske popločane ulice oivičene lepim zgradama, male trgove, kao i veliki trg Esplanadu. Esplanada je velika zelena površina i to je drugi trg po veličini u Evropi. Na obodu trga je čuvena zgrada Liston koju su sagradili Francuzi, sa skupim kafićima u prizemlju. 

Danas grad Krf ima oko 40.000 stanovnika i malo parking mesta. Mi smo kola ostavljali na nekom parkingu uz more i do centra grada smo pešačili oko 20 minuta. Šetnja ovim gradom veoma prija. On je bio naša destinacija svako drugo veče, a jednom smo ga posetili i pre podne. Tada smo otišli najpre do Srpske kuće, muzeja posvećenom boravku srpske vojske na ostrvu i naravno njenoj prethodnoj albanskoj golgoti. Iako je kustos Srpske kuće na svim forumima bio pohvaljivan kao gostoljubljiv i srdačan, mi takav utisak nismo doživeli. Nama koji smo se zadesili tog jutra u muzeju je vrlo nervozan brzopotezno održao predavanje o tom delu srpske istorije i rukom nam pokazao smer odakle brodići prevoze na ostrvo Vido. 

Uz pomoć lokalnog stanovništa pronašli smo taj deo luke. Ostvo Vido je malo ostrvo smešteno tik uz veće - Krf. Do njega stalno saobraćaju brodići uz pesmu "Tamo daleko" na razglasu. Karta je evro ili dva, a vožnja traje 5-6 minuta.

Na ovom ostrvcetu je u Velikom ratu bila bolnica za srpske vojnike i civile i to one koji su bili u najtežem stanju. Mnogi od njih nisu preživeli i u najvećem broju polagani su u more, u tzv. plavu grobnicu iz istoimene pesme Milutina Bojića. Na ovom mestu grčki ribari decenijama nisu lovili ribu kao znak poštovanja i pijeteta.

Suvišno je napomenuti da Vido predstavlja mesto hodočašća za sve Srbe koji se nadju na ostrvu. Mi smo se priključili jednoj grupi srpskih turista čiji vodič je primetio da je doveo 40 ljudi a da nas sada ima 70 i ljubazno nas je sve pozvao da se priključimo i slušamo njegova predavanja. Dva sata prožeta istorijom i tragedijom.

U blizini grada Krfa, zapravo u njegovom predgradju, se nalazi još jedno ostvce Pontikonisi - Mišje ostrvo. Ostro nije dobilo naziv zbog toga što je stanište miševa, već što posmatrano iz vazduha ima izgled miša. Na njemu se nalazi kapela Pantokrator koju si Vizantijci sagradili u XI veku. U kapelu se može ući samo 6. avgusta svake godine. Ostrvo je betonskim zidom povezano sa kopnom. 

Ono što predstavlja posebnu aktrakciju je što je iza obližnjeg betoniranog pristaništa početak aerodromske piste. Avioni pri sletanju proleću bukvalno iznad vaše glave. Kad se avion približava imate utisak da ide pravo na vas. U sezoni ima dosta letova do Krfa tako da prelet aviona nismo čekali duže od pola sata. Iskustvo koje svakako treba doživeti.

Jedino nismo bili na jugu ostrva. Tu je najveća atrakcija grad Kavos, poznat po noćnom životu i žurkama i popularan pogotovo medju engleskom omladinom. Kažu da je u Kavosu najmirnije od 7 do 14 časova jer tada svi spavaju, neko na trotoaru, neko u krevetu. 

                                                                                                                                                           Nastaviće se....