Putovanja Kolima

Azurnu obalu su u turističkom smislu otkrili Britanci u XVIII i XIX veku, i to predstavnici više klase koji su do tada ribarski region počeli da posećuju iz zdravstvenih razloga. Britanski lekari su pripisivali klimatsku terapiju obolelim od kostobolje i grudobolje i bolesnike upućivali na jug Francuske, u Nicu i okolna mesta. Njih su pratili preduzimači koji su gradili najpre luksuzne vile, a posle i hotele za smeštaj bogate klijentele. Razvoj železnice doveo je i do naglog razvoja Azurne obale. Ona ubrzo postaje omiljeno letovalište kraljevskih porodica. Posećuju je ruski car Aleksandar II, kraljica Viktorija, Vojvoda od Velsa, Napoleon III... Od kraja XIX veka inspiraciju u ovom delu sveta prokalaze i slikari: Mone, Renoar, Pikaso i mnogi drugi. Posle Velikog rata Azurna obala postaje hit i medju američkom aristokratijom, kao i njihovim piscima. "Doba nevinosti" i  "Veliki Getsbi" su samo neki od romana koji su napisani na ovom mestu. Dodatnu dozu glamu

Nedelja, jutro, Padova. Italijani se za doručak zadovoljavaju sa kroasanom, kafom i djusom. Nama sa Balkana je to nedovoljno. Dok idem prema marketu da kupim nesto "konkretno" prolazim kroz miran porodični kraj Padove. Nema onih ogromnih kockastih trospratnih i četvorospratnih kuća kao kod nas, onih što više liče na bunkere nego na mesta za opušten porodični život, kuće u kojima su roditelji svakom detetu namenili po jedan sprat, a deca otišla u svet trbuhom za kruhom i spratovi ostali da zvrje prazni i zapušteni. Njihove kuće su ili prizemne ili maskimalno sa još jednim spratom, zanimljivih ovalnih oblika, prostranih terasa i sa lepo uredjenim dvorištem. Padovljani u dvorištima ili na terasama piju jutarnju kafu, ili u kola pakuju plažni mobilijar i očigledno se spremaju za odlazak na obale Jadranskog mora, udaljenog par desetina kilometara. Posle doručka krećemo put Azurne obale. Do našeg odredišta ima 570 km. Uz kratke odmore to ne bi trebalo da bude naporno putova