Putovanja Kolima

Deseto jutro u Kušadasiju. Uobičajena procedura na terasi hotelskog restorana - kafa, doručak, kafa. Sumiranje utisaka. Lepo je bilo, čak i iznad očekivanja. Da li ću se više ikad vratiti ovde ne znam. Život je kratak, a u svetu postoji još pregršt zanimljivih destinacija. I dok tako razmišljam o smislu i prolaznosti života uvidjam da sat nemilosrdno otkucava i da je vreme da se krene.  Cilj današnjeg putovanja je nepunih 100 kilometara udaljeni Izmir. Brzo dolazimo do auto puta. Na izlasku na auto put crveno svetlo me upozorava na neposedovanje HGS nalepnice. Nisam je kupio, ne zbog toga što mi je bilo žao 10-15 evra, nego što je procedura komplikovana i to pogotovo za one koji ne znaju turski jezik, a ja sam jedan od tih. Naime, obrazac koji se popunjava radi izdavanja HGS nalepnice je isključivo na turskom jeziku tako da je nemoguće da se isti popuni bez nečije pomoći. Turci ne stoje baš najbolje sa engleskim jezikom, a ako bih nekog sa takvim znanjem i pronašao problem bi nas

Posle pristojnog hotelskog doručka odlazimo do bazara radi kupovine suvenira. I tamo je sve u znaku Troje i Galipolja. Kupujemo drvenu maketu Trojanskog konja, standardne magnete sa frižider i još neke sitnice i krećemo ponovo u šetnju ovim gradom. Toliko je u njemu prijatno da nam se i ne ide. A i ne žurimo. Do Kušadasija je oko 400 km, dakle 5 sati vožnje. Dok uživam u panorami sa šetališta i pogledu na Dardanele ćerka u obližnjem butiku kupuje majice po cenama koje su i za naše prilike smešne. Napokon se odučujemo da krenemo, a već je skoro podne. Na nekih par desetina kilometara od Čanakalea u pravcu ka našem odredištu je mesto za koje se veruje da je na njemu bila Troja. Kažu da je taj lokalitet najinteresantniji arheolozima, a da obični turisti tu nemaju mnogo šta videti. Radi se o ruševinama naselja iz više perioda, a samo na nekim mestima se mogu primetit ostaci zidina iz vremena kad je postojala Troja. Arheolog Hajnrih Šilman, koji je otkrio ovo nalazište, je bio vodjen