Bugarska - godina Prva
O Bugarskoj i Crnom moru postoje različita pripovedanja. Jedni govore o moru koje više liči na močvaru, traktorima koji se obradjući priobalnu zemlju okreću u plićaku, korumpiranim policajcima i razbojnicima koji vrebaju iza svakog ćoška. Drugi pripovedaju o lepim plažama, modernim letovalištima, niskim cenama. Ovi prvi izgleda nisu nikada bili u Bugarskoj, ili bar nisu bili u skorije vreme. To sam nakon ovog putovanja nedvosmisleno zaključio. Provesti jednu sedmicu u Bugarskoj, na kraju avgusta, mi se učinila kao zanimljiva opcija. Zbog poslovnih obaveza krećemo nakon podneva. Najlošiji i najsporiji deo i ovog putovanja je deonica od Užica do Pojata, a gužvu u petak na isteku radnog vremena da i ne pominjem. Od Pojata do Pirota je pretežno auto put na kome se uživa u vožnji. Na deonici kroz Sićevačku klisuru je takodje bila uobičajena gužva (tada istočni kraj Koridora 10 još nije bio završen). U Pirot stižemo predveče. Obići ćemo grad, nešto prezalogajiti, prespavati i ujut