Moj deda je pre sto godina peške došao do Krfa. I ja ću to isto uraditi, ali kolima. Za razliku od njega neću ići preko Albanije i u zimu. Putovaćemo svojom voljom i u daleko lepšim uslovima nego što je bilo njegovo putovanje koje je, uz Božju pomoć, preživeo. Za razliku od njega mnogi tada nisu videli Krf, niti spas.
Prva stanica ovog našeg putovanja je Metsovo (Mecovo), planinsko mesto u središnjoj Grčkoj, u oblasti Epir. Do Metsova hitamo dobro poznatom rutom preko Makedonije, pa kod Soluna sledi uključenje na Egnatia odos, moderni auto put koji sam opisao u putopisu o Lefkadi.
Na delu puta gde se smenjuju tuneli i mostovi je i isključenje za Metsovo, i to odmah po izlasku iz jednog dugačkog tunela. Zbog toga su putokazi da sledi isključenje i u samom tunelu. Od skretanja sa auto puta do ovog mestašceta stiže se za nekoliko minuta. Posle 840 predjenih kilometara lako nalazimo bukirani hotel i smeštamo auto u podzemnu garažu ispod hotela. I naš hotel i skoro svi drugi hoteli i kuće su u znatnom delu izgradjeni od kamena.
Metsovo je danas vodeći planinski centar u Grčkoj. Nalazi se na padinama planine Pindos na 1200 metara nadmorske visine i u njegovoj okolini su brojne skijaške staze. Takodje, Metsovo važi i za hidrografsko srce Grčke jer u njegovoj okolini izviru tri najveće grčke reke: Penej, Aos i Ahelos. Ovde je priroda bila i više nego darežljiva.
Do velike razmene stanovnika izmedju Turske i Grčke 1923 godine većina žitelja je bila turskog porekla. Metsovo je danas poznato i po proizvodnji dimljenog sira Metsovone, fete, a i nekih suvomesnatih proizvoda.
U centru se nalazi prostrani trg koga okružuju taverne, restorani i prodavnice sa lokalnim proizvodima u kojima su cene prilično visoke. Posle obilaska trga ulazimo u lokalne sokake sa zanimljivom arhitekturom.
Turista ima, ali gužve nema. Ovo je idealno mesto za prenoćište na putu ka jonskim ostrvima u letnjoj sezoni. U zimskoj je gužva veća. Silazimo i u niže delove mesta odakle se pruža pogled na Egnatia odos, svakako zahtevni arhitektonski i graditeljski poduhvat koji je znatno olakšao vezu sa Krfom i drugim mestima tog dela Grčke. Levo od mosta vidi se stari vijugavi put kojim se nekad išlo.
Vraćamo se nazad i ponovo se vrtimo po trgu. Klinci jašu statuu medveda, zaštitnog znaka mnogih planina, pa i ove. Dva sata za obilazak Metsova su i više nego dovoljni. Iako mrak još nije pao odlazimo u sobu na odmor.
Umor i planinski vazduh su doprineli da san bude čvrst i prijatan. Na doručku nisu manjkali lokalni specijaliteti, a poseban utisak mi je ostavila pita savijača. Odmah posle doručka krećemo. Od Metsova do Igumenice odakle saobraćaju trajekti za Krf ima samo 113 kilometara, dakle nepun sat vožnje.
Auto put se završava na samoj obali mora. Mi skrećemo pod pravim uglom desno i ulazimo u luku. Postoji nekoliko kompanija čiji trajekti saobraćaju do Krfa. Ono što treba imati u vidu, a o čemu sam saznao čitajući forume, je da cene karata za trajekt nisu fiksne i da podležu cenkanju, ili bolje reći taktici. Najveća gužva je na jednom šalteru (kućici) na osnovu čega je lako zaključiti da je njihov trajekt ovaj koji je jedini prisutan u luci i na koji već traje ukrcavanje. Čekam u redu i pitam za cenu povratne karte za vozilo i 5 putnika. Službenik mi odsečno pokazuje okačeni zvanični cenovnik. Ok, nema problema. Na sledećem šalteru nema nikoga, a po redu vožnje njihov trajket kreće za sat i po. Pitam kolika bi cena bila da taj sačekamo. Službenica ove kompanije nešto računa i saopštava mi da je cena povratne karte za sve nas 80 evra, 50 evra manje nego na prethodnom mestu. Logika je jasna. Sezona još nije u punom jeku (u pitanju je kraj juna) i na trajektu će biti mesta, a on saobraća svakako, pa što bi izgubili mojih 80 evra u slučaju da mi i oni ponude cenu iz zvaničnog cenovnika jer bih tada otišao na onaj prvi po redu. Po preporučenoj taktici bih se trebao vratiti na prvi šalter, reći koliku sam ponudu dobio na drugom i pitati ih kolika je njihova poslednja ponuda. Ali ja nisam od onih što vole da se cenkaju, već prihvatam ovu cenu i kupujem kartu, a kroz Igumenicu ćemo malo prošetati.
Tek je 10 sati, boja i jutarnji miris Jonskog mora opuštaju, a u luci užurbana atmosfera. Uz šetnju uz more vreme brzo prolazi i nakon malo duže od sat naš trajekt pristiže i mi se ukrcavamo. Na palubi trajekta je uvek prijatno. Kad koristimo trajekt svi mi, a pogotovo deca, dobijamo onaj pravi osećaj plovidbe, tako da posle toga niko nije željan izleta brodovima koji se nude u svakom letovalištu. To bi bilo suvišno.
Do grada Krfa se plovi nepuna 2 sata. Dovoljno i za odmor i za uživanje u pogledu. Pogled na grad kome se približavamo je impozantan.
Od luke se vozimo u pravcu našeg smeštaja. Neplanirano prolazimo pored Lidla. Jednoglasna odluka: idemo u nabavku jer je bolje sad, nego da to posebno planiramo nekog drugog dana.
nastaviće se...
Коментари
Постави коментар