Turska, drugi put - II deo: antički Side i moderna Alanja

Prilikom izbora mesta za boravak u Antalijskoj regiji imao sam više ideja. U osnovi svih njih je bilo da se vidi i obidje što više, ali da se ima vremena i za odmor, plažu i kupanje. Ova dva donekle suprostavljena cilja zahtevali su dobru organizaciju. Prva ideja da se odabere jedna lokacija i da se onda odatle kruži po regiji brzo je otpala. Naime, obala Antalijske regije je dugačka oko 200 km, tako da bilo gde da se smestite i da za 10 dana obidjete ostale lokalitete je vrlo naporna misija. Druga opcija da se po 3-4 dana provede u Antaliji, Sideu i Alanji je dugo bila u opticaju, ali selidba na svakih nekoliko dana nije ono što boravak na moru čini iole opuštenim. Treća opcija - da Antaliju i njenu okolinu ostavimo za neko od sledećih letovanja kada će destinacija biti Likijsko poluostrvo, a da boravak na moru podelimo na dane provedene u Sideu i na dane u Alanji je bila pobednička. Kompromis odmora i avanture.

Od Burse do Sidea ima 600 km. Ova dva grada ne povezuje auto-put ali se ide onim tipičkim turskim drumovima sa po dve trake u oba pravca, sa zaustavnom trakom i fizičkom barijerom izmedju smerova. Opšte ograničenje brzine je 110 km/h, ali na raskrsnicama (uglavnom kružnim tokovima) potrebno je smanjiti brzinu i do 50 km/h. Saobrajaćne policije povremeno ima, ali su blagonakloni prema strancima. Upravo na ovoj deonici primetio sam policajca koji je izašao na put sa namerom da nas zaustavi ali kad je video stranu tablicu vratio se odakle je došao.  Kasnije, na putu za Konju, naleteo sam na radarsku kontrolu, bio zaustavljen, i dok sam pripremao dokumenta komandir je izašao iz kola i signalizirao policajcu da mi pokaže da nastavim dalje. Oćigledno politička odluka kojom se utiče na turizam i na to da strani turisti nemaju neprijatnih iskustava iz ove zemlje, bar kad je saobraćaj u pitanju.

Na oko pola puta do Sidea nalazi se grad Afionkarahisar, a odmah uz put veliki outlet. Pravo vreme za pauzu. Afionkarahisar je grad sa oko 200.000 stanovnika. Za njega do tada nisam čuo. Turistima nije interesantan, ali siguran sam da se i ovde ima šta videti. Slike grada sa neta ne izgledaju nimalo dosadno. Pošto grad nije turistički cene su zaista smešne. Za evro u pekari supermarketa dobijete 5-6 peciva, a i Waikiki u ovom outletu ima niže cene nego u drugim gradovima sa ovog puta. Neplanirani šoping.

Kod Isparte navigacija me usmerava prema gradu. Prolazimo kroz ovaj grad koji takodje ima oko 200.000 stanovnika. Za razliku od Afiokarahisara koji bar na fotografijama izgleda zanimljivo, Isparta uživo deluje dosadno. Stekao sam utisak da je ovaj grad sačinjen od predradja, jer i centar izgleda kao predgradje. Kasnije sam saznao da se ovde nalazi muzej najskupljih tepiha na svetu.

Ubrzo nakon izlaska iz grada put se sužava i kreće klasična magistrala sa po jednom trakom u oba smera. Postajem svestan da me je navigacija odvela na verovatno kraći, ali lošiji put. Moja greška što unapred nisam proučio trasu jer se nikada ne treba 100% pouzdati u navigaciona rešenja. Prolazimo pored nekog  jezera sa više restorana sa pogledom na zelenkasta jezersku površinu, ali se ne zaustavljamo. Iz drugog pravca primećujem još vozila sa stranim tablicama. Nisam jedini koji je ovom prilikom bezgranično verovao savremenoj tehnologiji.

Nakon stotinak kilometara izlazimo na put sa koga nismo ni trebali skrenuti, a odmah potom se ispred nas pojavljuje Sredozemno more. Od Antalije ka Alanji vodi njihova "Jadranska" magistrala. Po dve trake u oba pravca, ali sa čestim semaforima, pešacima i gužvom. Nakon 60 km voznje pored mora (koje se od zgrada i plastenika tek povremeno vidi) isključujemo se za Side. Šestanest je časova, planirano vreme za dolazak. Šest sati puta nisu delovali posebno umarajuće.

Brzo pronalazimo rezervisani hotel. Nalazi se u mirnom i očigledno novijen delu Sidea jer su okolo kuće i zgrade koje ne izgledaju da su davno izradjene. Ulice su široke. Sa smeškom se sećam da sam bio sumnjičav u pogledu parkinga jer su vlasnici hotela sasvim nespretno na sajtu za rezervaciju opciju parking popunili sa "parking nije moguć". Niz ulicu mesta za kola koliko hoćete. Jedini je rebus odrediti na kojoj poziciji će u toku dana hlad biti najduži. Inače, hotel drži porodica čiji su svi članovi zaposleni u istom. U dovrištu ovog petospratnog objekta je bazen sa ležaljkama. Iz restorana se izlazi pravo na bazen tako da jedan deo prostora uz bazen zauzimaju stolovi - idealno mesto za obedovanje. Dovlačimo kofere do recepcije i nastupa iznenadjenje. Saopštavaju nam da smo smešteni u apartmanu u jednoj kući udaljenoj par stotina metara, a da ćemo u hotelu imati doručak i večeru. Videvši naše očigledno neprijatno iznenadjene face jedna Ruskinja, zaposlena na recepciji, prilazi supruzi i saopštava joj da je taj apartman i bolja opcija nego hotelska soba. Sa nepoverenjem vraćamo kofere u kola i uz pomoć ćerke vlasnika dolazimo do te kuće udaljene oko 300 metara od hotela. Zapravo radi se o manjoj zgradi sa po dva apartmana na svakom spratu. Porodica vlasnika hotela živi na drugom spratu, a mi smo smešteni na treći. Pri ulasku u apatman sva podozrenja prestaju. Sve je novo i miriše na novo. Velika dnevna soba sa potpuno opremljenoj kuhinjom i ogromnim televizorom, dve spavaće sobe, kupatilo sija, kreveti preudobni. Zaključak: u Turskoj možete dobiti samo više od onog što ste platili!

Side su osnovali grčki doseljenici u 7 veku p.n.e. Vekovima je bio jedan od najznačajnih trgovačkih centara u regionu. Kao i drugi značajni gradovi na ovom podneblju i Side je imao više vladara: Aleksandra Makedonskog, Rimljane, Vizantince i na kraju Turke. Bizarna činjenica je da je Side kroz svoju istoriju bio i centar trgovine robljem iz Afrike i centar gusarenja u istočnom Mediteranu. Danas u gradu živi oko 50.000 stanovnika i zovu ga i gradom nara.

Sve bitno u Sideu se nalazi u Starom gradu koji se sagradjen na poluostrvu dugačkom 800 i širokom 300 metara. Svaka naša večernja šetnja je bila usmerena ka ovom mestu. Stari grad je prepun antike. Do njegovih zidina vodi ulica sa čije se obe strane nalaze antičke gradjevine i ostaci kuća, zapravo temelji istih.

Prema veličini temelja zaključujem da su ovde živeli siromašni žitelji ovog grada, a tom ulicom su ka svojim novim "domovima" koračali i robovi pazareni na pijaci koja se nalazila tik uz gradske zidine i antički teatar. 

Monumentlna kapija kroz koju se ulazi u grad je prilično sačuvana i deluje impresivno.

Sa leve strane, tik uz kapiju, se nalazi poznati antički amfiteatar iz helenističkog perioda napravljen po ideji čuvenog grčkog arhitekte Zenona i koji je sa svojih 15.000 gledalaca  bio jedan od najvećih na svetu. 

Možda i najznačajnija gradjevina u Sideu je Apolonov hram napravljen za vreme Rimljana na samoj obali. Priča se da je ovde Marko Antonije zaprosio Kleopatru. Od hrama je  ostalo samo 5 stubova, a po njihovoj veličini se zaključuje da je hram bio jedan od najvećih na svetu u tom periodu. Danas je omiljeno mesto za fotografisanje.

I dalje prolazeći kroz Stari grad, gde se god okrenete, postoji neka antička gradjevina. Sigurno da svaka ima svoje ime i istoriju, ali ja to nisam puno istraživao, već sam uživao u pogledu i osećaju da sam na ovom mestu. 

Jedan deo Starog grada je predvidjen za šoping, a on me neodoljivo podseća na stari Nesebar.

Od poluostrva ka zapadu se pruža šetalište uz more. Uz njega kafići, hoteli i restorani. Već vidjeno i ništa posebno

Side ima i veliki savremeni tržni centar.

A u njemu nije ni sve antika. Modernistička arhitektura ima svog reprezentativnog predstavnika.

Sve u svemu, za obilazak Sidea su dovoljna dva dana. Mi smo ga obilazili četiri, a jedno veče smo odvojili za posetu Zemlji legendi. Da to nismo uradili debelo bi pogrešili.

Zemlja legendi je najveći vodeni park u Turskoj. Nalazi se u okolini Beleka, na oko 45 km od Sidea u pravcu Antalije. Na površini od 63 hiljade hektara nalaze se hotel, ulice, 43 vodene aktrakcije, 72 tobogana, bazeni za surfovanje, bazeni sa orkanskim talasima visine do 2 metra i drugo. Medjutim, naš cilj nije bio vodeni park, već hotelski kompleks. U okviru njega su, uz kanal ala Venecija sa sve gondolama, ulice sa prodavnicama eskluzivnih marki, restoranima, kafićima... 

U sredini kompleksa je fontana na kojoj se svako veče priredjuje audio vizuelni vodeni spektakl. Nekoliko puta sedmično u gondolama kroz kanal prolaze i kostimirani junaci turskih priča. Predstava za decu i odrasle kojoj smo i mi prisustvovali. Ulaz je slobodan.

Diznilend i Venecija u sred Turske. Nezaboravno veče.

I na kraju putopisa o Sideu o onome zbog čega se ovde najčešće i dolazi - plažama. U okolini ovog grada se nalaze duge peščane plaže po kojima je Side takodje poznat. Na ovom letovanju nisam se puno bavio istraživanjem plaža. Naš hotel je imao svoj deo plaže sa suncobranima i ležaljkama na Selanium Beachu, istočno od Starog grada. Svaki dan je od hotela saobraćao autobus do plaže i nazad, ali smo mi išli kolima. Nakon najviše 10 minuta vožnje, od toga u jednom delu makadamskim prašnjavim putem, stizali smo do nje. Nedostatak je hlad na parkingu zbog čega se sa spoljašnjih preko 40 stepeni ulazilo u proključala kola. Nikad sa većim nestrpljenjem nismo čekali da klima počene da obavlja svoj posao. Inače, nije samo temperatura vazduha bila visoka, već je i voda imala bar 27-28 stepeni. Na plaži nije bilo gužve, a pogotovo prostor izmedju delova sa ležaljkama je bio poluprazan. Pesak je sivkaste boje tako da ne doprinosi posebnom vizuelnom utisku kakav se dobija na plažama sa zlatnim peskom. Kao što rekoh, vrućine su bile velike i nama je na plaži bio sasvim dovoljno nekoliko sati dnevno. Popodne je rezervisano za odmor ispod klima uredjaja i spremanje za večernje šetnje.

Nadomak Sidea, na svega 8 km, su slapovi reke Manavgat. Nismo ih obišli jer sam se rukovio time da dolazimo iz kraja reka i jezera i da je more ono čemu treba da se posvetimo. Medjutim, na putu za Alanju, a opazivši očaravajuću zelenu boju Manavgata, u trenu sam zažalio zbog takve odluke..

Od Sidea do Alanje ima 64 km. Put je isti kao i onaj kojim se dolazi u Side, s tim da ima nešto manje semafora a i pogled na more je manje zaklonjen. Ispred Alanje redjaju se hoteli sa po 5 zvezdica. Verujem da su ovakvi rizorti idealni za odmor, ali ja ih ne bih odabrao. Provesti celo letovanje na jednom mestu bi mi bilo smorno, pa sve da tu služe i ptičije mleko.

Najlepša plaža u oblasti Alanje je Kleopatrina plaža koja je u delu grada ka Sideu. Iza plaže su hoteli za koje pretpostavljam da su predstavljali početak masovnog turizma u ovom gradu. Po izgledu istih rekao bih da su sagradjeni osamdesetih godina prošlog veka. Jedan od takvih hotela je i naš. Od plaže ga deli samo jedna ulica. 

Naredna 4 dana nije predvidjen bilo kakav pokret kolima. Plaža i pre i popodne. Boja peska i boja mora su očaravajuće. Sve podseća na plažu u Kanu, onu ispod Kroazete. Cena dve ležaljke i suncobrana 5 evra. Ležaljke nisu sabijene jedna uz drugu kao u nekim nama bližim destinacijama, iako je potražnja za njima veća nego ponuda. Svi uslovi za uživanje su tu. 

Alanja malo podseća i na letovališta Azurne obale. Ka centru grada, a iznad Kleopatrine plaže, vodi šetalište sa palmama, a plaže se pretvaraju u klubove za večernji izlazak.

Alanja je moderan grad koga je turizam razvijao i još uvek razvija. U gradu živi oko 100.000 stanovnika, a u oblasti oko 250.000. Za razliku od Sidea ovde baš i nema antike. Najveća istorijska atrakcija je tvrdjava koja se nalazi na grebenu visokom 250 metara. Dužina njenih zidina je 6,5 km. Tvrdjavu su sagradili Heleni, a koristila je i potonjim vladarima ove teritorije. Po legendi i u njoj je Marko Antonije zaprosio Kleopatru, pa otuda i naziv plaže koja se prostire od tvrdjave pa naredna 3,5 km prema zapadu. Do tvrdjave se možete popeti uskim uličicama što se zbog vrućina i vlažnosti na ovom podneblju baš i ne preporučuje, ili doći žičarom iz centra grada. Tvrdjava najlepše izgleda noću, posmatrana iz suprotnog dela grada. 

.

Glavna ulica u Alanji je veoma veoma dugačka. Jedan deo tog bulevara nosi, a šta bi drugo, ima Ataturka, a drugi deo je nazvan po izvesnom Ahmedu Tokušu. Mi smo jedno veče pešice pokušali da dodjemo do kraja bulevara i nismo uspeli. Hoteli i drugi objekti su se redjali jedan do drugog, a kada sam ustanovio da smo od našeg hotela već udaljeni preko 4 km pala je odluka za povratak, uz prethodno osveženje sladoledom u obližnjom kafeu. U ovom bulevaru na više mesta postoje automati sa hranom za životinje, a oko njih dežuraju mačke. Inače one nisu prepadnute već su vrlo umiljate. Ovde se sa njima humano postupa i nisu navikle da se boje ljudi.

U ovom gradu je još zanimljivo obići i luku u kojoj u svom punom sjaju turistički brodovi čekaju putnike za noćnu vožnju koja obećava pogled na grad sa pučine.

Deset dana odmora na mediteranskoj obali i punjenja baterija za najzanimljivuju treću trećinu ovog putovanja.

                                                                                                                            Nastaviće se....