Grčka: Lefkada i Meteori sa posetom Ohridu - III deo

 

Put do Kalambake i Meteora vodi preko Preveze, te na Egnatia Odos, pa onda iza Metsova magistralnim putem na kome turistu video nisam. Razlog je taj što se do Meteora uglavnog dolazi sa druge strane, sa atinskog auto-puta. Od Lefkasa do Kalambake ima 230 km koji se prevale za manje od 3 sata.

Pre ulasku u Kalambaku pojavljuju se čuvene litičarske stene. Za njih bi mogli reći da su čudo prirode. Štrče u vis, svaka za sebe. Stotinama hiljada godina se sa obližnje reke taložilo blato u njenoj delti, pa su uz zemljotrese i klimatske promene nastale ove stene. Sredinom XIV veka na njima se naseljavaju isposnici koji na vrhovima počinju da grade manastire. Stotine hiljada ljudi svake godine dolaze da se dive ovom i prirodnom i ljudskom remek delu.

Najpre se smeštamo u Kalambaku pošto na samim Meteorima nema smeštaja i upućujemo se dobrim i širokim putem uzbrdo - na Meteore. Ovde je nekad postojalo 26 manastira, a danas je aktivno samo 6 u kojima živi svega nekoliko desetina monaha i monahinja. Radno vreme manastira je ili samo do 15.30 ili dvokratno jer se vodi računa o popodnevnom miru i odmoru monaštva. U jednom danu ne treba trčati i obići svih 6 manastira, već se opredeliti samo za neke od njh. Ulaz u svaki manastir se plaća, ali karte nisu skupe- nekoliko evra po osobi.

Centralni manastir je manastir Veliki Meteori koji je i najstariji manastir na Meteorima. Posvećen je Preobraženju Gospodnjem. Osnovan je 1340. godine od strane Sv. Anastasija Meteorskog i bivšeg srpskog kralja Jovana Uroša Paleologa iz loze Nemanjića koji se zamonašio i dobio crkveno ime Joasaf. Ispred manastira je prostran i prilično popunjen parking, a do manastira vode kamene stepenice. 

Stepenica nije bilo uvek. One su sagradjene tek 1923. godine. Do manastira se pre toga moglo doci samo korpom ili mrežama koje su podizali monasi uz pomoć konopaca. Takodje, monasi su na ovaj način dobijali i hranu koju su im donosili meštani. U Velikim Meteorima priključili smo se grupi srpskih turista koji su organizovano došli sa Olimpijske regije tako da smo koristili i usluge njihovog vodiča. Sa grupom smo obišli i manastirsku riznicu od 650 rukopisa od kojih su 48 u pergamentu, videli ikone iz XIV i XV veka, ručne radove u drvorezu, vezove od zlata i srebra... Od vodiča smo saznali i da je Jovan Uroš bio najsposobniji naslednik trona cara Dušana, ali da tadašnjim velmožama on nije odgovarao i da su na presto doveli Uroša, kasnije prozvanog Nejaki, kojim su očito mogli da manipulišu. Još jedan primer srpske nesloge koji je u ovom slučaju doprineo propasti srpske srednjovekovne države.

Posle odmora u manastirskom dvorištu napuštamo grupu i izlazimo iz manastira. Odmah do Velikih Meteora (na susednoj steni) nalazi se manastir Varlaam popularno nazvan i Mali Meteori. On je i po gradjenju i po veličini drugi manastir na Meteorima i u XIV veku ga je osnovao monah Varlaam. Pošto sam negde pročitao da je nastao po uzoru na Velike Meteore i da mu je u mnogo čemu sličan, odlučio sam da njega preskočimo i uputimo se u za turiste manje atrktivan manastir Rusanu sagradjen u XV veku. Ovaj manastir je mali, brzo se obidje, ali zato ima terasu sa koje se teško odlazi. Pogled na sve strane je nazaboravan.

Posle ovakvog odmora za dušu i oči spuštamo se do Kalambake radi i fizičkog odmora i bega od žege. Niko nije raspoložen za restoranski ručak već u obližnjem marketu nabavljam hranu ala paradajz turizam (protiv koga uzgred rečeno nemam ništa i koji može biti ukusniji od raznih specijaliteta).

U rano popodne ponovo se vraćamo na Meteore, u obilazak još jednog manastira - Manastira Svetog Stefana. Istorijski život ovog manastira potiče od XII veka kada je na ovom mestu monahovao podvižnik Jeremija. Od 1961. godine manastir je ženski. Sa tri strane manastir okružuju stene, a sa jedne - ulazne je provalija koja se prelazi mostom koji se diže i spušta. Od svih manastira na Meteorima ovaj je najlakše dostupan. Iz manastira je pruža pogled na celu dolinu Kalambake.

Manastir Svetog Stefana ima i izuzetno bogatu riznicu koja se prikazuje u trpezariji, gradjevini iz XIV veka sa specifičnom strukturom krova. Riznicu čini više stotina umetničkih rukopisa, značajnih originalnih knjiga, srednjevekovnih ikona...U manastiru ima mnogo zelenila, klupa za odmor, tako da u njemu možete udobno provesti par sati uživajući u ovom raju za oči i dušu. U manastirskoj prodavnici, a kada su saznali da nam se najmladji sin zove Stefan, na poklon smo dobili ikonu sveca kome je manastir posvećen. Hvala im!

Kalambaka je grad sa oko 20.000 stanovnika. U kasnim poslepodnevnim satima u gradu je znatno manje turista pošto se većina onih koji dan provedu u ovoj oblasti posle podne vraća u svoja morska odmarališta. Iznad grada dominiraju stene koje se vide iz svakog ugla i deluju impresivno. Inače Kalambaka je grad sa mnoštvom trgova i fontana. Više puta sam pomislio da smo došli na središnji gradski trg, kad se pojavi sledeći, još veći i lepši.

Još jedan od dana koji se ne zaboravlja.

Sutradan krećemo kući. Put nas vodi na suprotnu stranu od one kojom smo došli. Priključujemo se na auto put Atina-Solun. Put sa velikim brojem naplatnih rampi koje svojoj brojnošću počinju i da nerviraju. Posebno ih ima na Olimpijskoj regiji. Inače, na jednom delu ovog puta saobraćaj se odvija u dve trake, kao na svakom magistralnom putu. To je u klancu Tempi, ali i na ovom delu puta se plaća putarina. Grci prave auto put koji treba da obidje klanac, a da li je taj put do sada gotov, ne znam.

Inače u klancu Tempi se nalazi crkva, tj. pećina Svete Petke. Idući putem kroz klanac veliki broj parkiranih automobila na ogromnim parkinzima sa obe strane puta ukazuju da se ovde nešto dešava. Lokalni stanovnici ovo mesto zovu Biblija. Prema predanju u toj pećini se od progonitelja sakrivala Sveta Petka. Na izvoru je pila vodu i smatra se da je ta voda lekovita. Do pećine i izvora se dolazi preko visećeg mosta preko reke Pinos. Ulaz u pećinu je slobodan, ali nije za klaustofobične. Nekoliko desetina metara se mora preći u čučećem položaju ili četvronoške, kako je kome lakše, a pećina je toliko uska da se teško mogu mimoići dve odrasle osobe.

Sledi put do kuće već poznatim stazama Makedonije i juga Srbije.