Grčka: Lefkada i Meteori sa posetom Ohridu - II deo

Od Ohrida do Lefkade ima tačno 469 km. Deonica kroz Makedoniju nije ona kojom se baš nešto puno ide. Dugo vremena smo vozili sami. Drugih vozila skoro da nije bilo ni u našem smeru, ni u suprotnom. Na graničnom prelazu kod Bitolja kao da su se iznenadili kad smo naišli. Po ulasku u Grčku dobri i pravi putevi. Navigacija precizno usmerava na svakoj raskrsnici. Vozimo po putu koji preseca livade. Na brežuljcima iznad vetrenjače. Nedugo zatim se priključujemo na neku važniju džadu koja prolazi pored gradova u kojima dominiraju ogromni fabrički dimnjaci. Kod mesta Kozani izlazimo na Egnatia Odos, ultra moderni auto put koji spaja luku Igumenicu na Jonskom moru i grčko-tursku granicu. Izgradjen je delom trase Via Egnatia - puta koji je još u drugom veku povezivao Rim-Vizantion (današnji Istanbul) i Damask. Via Egnatia koji je spajao zapad i istok je bio dužine 1120 km, a današnja Egnatia Odos ima dužinu od 670 km. Izgradnja je koštala 7 milijardi evra i predstavlja najveći projekat u istoriji Grčke. Put ima 177 mostova i 76 tunela. Posebni izazov za graditelje je bila trasa kroz planinski kraj oko Metsova gde se tuneli i mostovi neprestano smenjuju i kojim delom i mi sada idemo.

Iza Janjine se isključujemo sa ovog velelepnog projekta i idemo ka Lefkadi. Nešto više od 150 km se vozimo magistralnim putem. Inače, u toku je izgradnja Jonskog auto-puta koji će povezivati Igumenicu i Peloponez tako da će dolazak do ovog dela sveta biti još lakši.

U Prevezi još jedan drumski spektakl - tunel ispod mora. Tunel povezuje Prevezu sa Epirom, a pre njegove izgradnje zaliv se mogao preći samo trajektom. Putarina je 3 evra, a oni koji ne znaju da je tunel izgradjen ispod nivoa mora i nabasaju na njega proćiće ga, a neće ni znati da se voze ispod vode jer ništa na to ne ukazuje, ni pre ulaska, a ni posle izlaska.

Posle par desetina kilometara i nešto lošijeg puta dolazimo na pontonski most koji povezuje Lefkadu sa kopnom. Taj most je dugačak svega nekoliko metara i pontoni se na svakih pola sata ili sat pomeraju da bi propustili manja plovila. Dakle Lefkada je ostrvo koje je od kopna (nasipa) udaljeno maksimum desetak metara.

Sa druge strane ovog neobičnog mosta je Lefkas, administrativno sedište ostrva. A na 5-6 km od Lefkasa je seoce imena Coukalades, naziva koji mi ispočetka nikako nije išao u glavu, a sad, ako bi me neko za njega upitao, setio bih ga se u svako doba dana i noći. Coukalades je mestašce sa nekoliko restorana, prodavnica, kafana i kuća sa apartmanima. Nema otvoreni pogled na more. Coukalades je mesto našeg boravka u narednih 10 dana.

Najpre upoznajemo vlasnika objekta u kome smo smešteni - Pedra, Italijana čija je majka sa ovog ostrva. Pedro je sav užurban, priča brzo i ostavlja srdačan utisak. Za svo vreme našeg boravka na ostrvu Pedro nije promenio majicu. Medjutim, za razliku od Pedra apartmani su bili uvek čisti i mirišljavi. Prija kad se sa plaže udje u klimatizovan i očišćen prostor, sa presvučenom posteljinom i čistim peškirima.

Odmah po našem dolasku Pedro je okupio sve goste koji su tog dana pristigli i kao turistički vodič održao je predavanje o Lefkadi sa posebnim osvrtom na plaže. Nije dopuštao odsustvo niti prekidanja sa pitanjima. Iako sam ostrvo i plaže proučio pre dolaska i imao znanje veće od onog što je domaćin prezentirao morao sam da saslušam ovu polučasovnu besedu nemajući kud.

Odmor od Pedra smo nasli na najbližoj plaži Pefkoulia. Kao i svaki prvi dan na moru tako i ovaj uglavnom provodimo u vodi i nakon par sati brčkanja vraćamo se u apartman, a nakon presvačenja odlazimo u večernju šetnju u Lefkas. 

Lefkas sa oko 8000 stanovnika najveći je grad na ostrvu. U proslom veku jaki zemljotresi su pogodili Lefkadu, pa je većina zgrada u Lefkasu uništena. Nakon zemljotresa Lefkas je gradjen u venecijanskom stilu sa kružnim trgom i ulicama oko njega. Postoji pešačka zona sa kafićima, barovima, prodavnicima i još nekoliko prometnijih ulica. U prevodu ceo Lefkas obidjete za sat. Prošetati uveče po ovom gradiću je svakako prijatno, ali posle par šetnji on dosadi, pogotovo onima koji su navikli na aktivniji odmor. Zaštitni znak Lefkasa je most izgradjen naravno u venecijanskom stilu, koji spaja kopno sa nekim kao pristaništem.

Drugi gradić po veličini na ostrvu je Nidri. Mestašce ništa posebno, jedno od onih kakvih ima na hiljade na raznim ostrvima i u priobalju. Medjutim ono je poznato po tome što je naspram njega ostrvo Skorpios - najpoznatije privatno ostrvo na svetu, nekada vlasništo milijardera Aristotela Onazisa. Upravo je iz Nidrija Onazis sa svojom svitom i suprugama, najpoznatijim ženama toga doba Marijom Kalas i Žaklinom Kenedi išao na ostrvo. Kažu da je u Nidriju voleo da popije kafu, tako da se na lokalnom keju nalazi i njegov spomenik na kome je on zagledan u Skorpios.

U večernju šetnju može se i do Preveze, 36 km udaljene od Lefkasa. Do centra Preveze ponovo treba proći kroz tunel ispod mora. Uličica sa besplatnim parkingom ima prilično, a ni gužve nema jer Preveza nije neka turistička meka, tako da ni parking nije problem. Ovaj grad ima oko 20.000 stanovnika, a svih 20.000 izlaze u večernju šetnju tako da je gužva uz more poprilična. 

Ono što je zaštitni znak Lefkade i zbog čega se naravno ide tamo su plaže. Na ostrvu se nalaze neke od najpoznatijih plaža Mediterana. No, krenimo redom.

Plaže na Lefkadi su podeljene na one na zapadnoj strani ostrva, okrenute ka prostranstvu Jonskog mora i one istočne sa pogledom na kopno. Izmedju njihje tolika razlika da pomislite da su jedne od drugih udaljene svetlosnim godinama, a na samo par desetina kilometara. Plaže sa zapadne strane su peščane, tu more ima velelepnu boju, ume biti nemirno, a voda je hladnija. One istočne su šljunkovite, more je mirno, voda toplija. Dakle za svakog ponešto. Uostalom ovakva podela plaža je karakteristična za većinu ostrva Jonskog mora. 

Najurbanija plaža na ostrvu je Kathizma. Od poznatijih plaža ona je bila i najbliža našem Coukaladoesu. Put do plaže je dobar, asfaltni, dovoljno širok. Pri spuštanju ima nekoliko vidikovaca sa kojih se pruža veličanstven pogled. Sama plaža je peščana, dugačka nekoliko kilometara, a more je kao i svuda na Lefkadi, kristalno čisto. Parking se plaća 5 evra po danu, ali na samom desnom kraju plaže postoji veliki besplatni parking gde kola možete ostaviti u hladu maslina. S obzirom na blizinu i lak pristup Kathizma je bila naša najčešća odrednica na ovom letovanju.

Svakako najpoznatija i najslikanija plaža Lefkade je Porto Katziki (Zaliv koza). Ova plaža se može videti na svim razglednicama Lefkade, a i Grčke. Ubraja se u jednu od najlepših plaža Mediterana, a i šire. Put do plaže je uzak, sa mnogo krivina, a od Lefkasa je udaljena oko 40 km. Iznad plaže je parking, a do nje silazite stepenicama. Voda je led ledeni, a smešteni ste tik ispod ogromne stene. Da li je baš bezbedno ne znam. Plaža je dušu dala za slikanje, ali odmor i kupanje na njoj ne predstavlja neki poseban užitak. Na plažu treba poneti hranu jer je prvo mesto na kome se nešto može prezalogajiti udaljeno nekoliko kilometara. Očigledno je oko Porto Katzikija zaštićena zona u kojoj nije dozvoljena bilo kakva gradnja.

Egremni je divlja plaža. Nalazi se izmedju Kathizme i Porto Katzikija. Put je takodje uzak, a sa parkinga do plaže ima 365 stepenika. Sa plaže se ne vidi ni trunka civilizacije tako da sam očekivao da ću svakog trenutka videti dinosaurusa kako se pomalja odnekle. Iako je na svim plažama zapadne obale boja mora posebna, na Egremniju je još posebnija. Kad se zaroni belilo je svuda oko vas, tako da imate utisak da se kupate u mleku. U danu kada smo mi posetili ovu plažu bili su ogromni talasi. Ja sam na njima uživao i izigrao se kao kakvo dete, ali je kod drugih kupača bilo i opasnih situacija. Da je prilazak Egremniju bio lakši svakako bi došli još koji put, ovako taj jedan dan ostaće upamćen za ceo život. Nekoliko godina posle našeg letovanja Egremni je nažalost stradala u zemljotresu, srušene su stepenice, tako je pristup na nju bio moguć samo morem. Da li se šta u medjuvremenu promenilo ne znam.

Na istočnoj obali ostrva sve suprotno. More kao jezero, bez talasa, a voda osetno toplija. Ovde sam u nekom kampu video kampere veličine autobusa sa opremom od koje ne možeš oči da odvojiš. Odmah sam zamišljao kako bi dobro bilo da mi je ovako nešto za penzionerske dane.

Na jugu ostrva se nalazi Vasiliki - surferski raj. U moru surferi izgledaju kao rojevi mušica koje lete na sve strane. Vetar je jak, kupača nema, ali prizor je takav da se dugo pamti. Iz luke Vasiliki kreću trajekti za Kefaloniju.

Lefkada ima mnogo lepih restorana iz kojih ne možete da skrenete pogled sa fantastične i retko gde vidjene boje mora.

Deset dana letovanja na ovom ostrvu za mene je bilo mnogo. Svakako da će se plaže i kolorit pamtiti dugo (sam naziv Lefkada na grckom znači plavo-belo), ali da ponovo organizujem letovanje iskombinovao bih Lefkadu sa Kefalonijom ili Pargom i Sivotom.

                                                                                                                 Nastavice se....