Grčka: Lefkada i Meteori sa posetom Ohridu - I deo

Tmuran zimski dan. Sedim u kafani i pričam sa jednim prijateljem. Tema su ranija putovanja i planovi za naredno leto. Iznosim mu svoje impresije sa Tasosa, a on mi kaže: "Tasos je odličan, ali je Lefkada još lepša". Priznajem da mi do tog dana Lefkada nije bila jedna od opcija za predstojeće leto. Još iste večeri sam pogledao par sajtova i foruma i odluka je pala -  naredno letovanje biće na Lefkadi. Ukućani se uvek pouzdaju u moj izbor, tako da njima to samo saopštavam. U ovo doba godine njihova zainteresovanost za naredno leto nije baš posebno velika (čast izuzecima).

Narednih dana, a prilikom proučavanja deonice kojom se stiže do Jonskog mora, odlučujem da Ohrid bude prva tačka zaustavljanja i noćenja. Već odavno sam zadivljen kompleksom manastira na Meteorima, a znajuci da su i oni blizu predstojeće rute putovanja, zaključujem da bi i u toj oblasti bilo zgodno potražiti prenoćište u povratku.

Narednih meseci, po već ustaljenoj taktici, krećem u rezervacije smeštaja na odabranim destinacijama (kao i otkazivanje postojećih kada se pojavi nešto bolje i povoljnjije). 

Do sredine juna smo spremni i mi i rezervacije i vozilo.

Dobro poznatim putem dolazimo do Predejana gde pravimo uobičajenu pauzu za doručak. Sve ide lagano i po planu, sem što oko Vranja povremeno čujem neko zujanje sa leve strane auta. Čini mi se da dolazi sa zadnjeg točka. Zaustavljam Lagunu I proveravam točak. Sa njim je sve u redu, ali zujanje se nastavlja. Nastavljam da vozim i razmisljam da ću po povratku sa letovanja odmah otići do majstora da ustanovi o čemu se radi. 

Na graničnom prelazu Preševo uobičajena gužva. Ispred nas u traci dvadesetak vozila. Kada smo ispred graničnog prelaza bili drugi u redu kvačilo mi "propada" i ostaje "otkačeno". Jasno mi je da se radi o ozbiljnijem kvaru. Uz pomoć saputnika (i bez pomoći bilo kog drugog) auto guramo uz kraj puta, a mi stajemo u hlad jednog parkiranog kamiona jer je žega već bila velika. Odmah nalazim polisu osiguranja "Pomoć na putu" i pozivam Call centar. Objašnjavam ljubaznom operateru o čemu se radi, a on mi kaže da će me pozvati za nekoliko minuta. Nakon desetak minuta operater mi saopštava da će šlep služba krenuti iz Preševa i da će nas odvesti do nekog od servisa u Skoplju. Problem je što je subota, prošlo je podne, dakle još malo pa će kraj radnog vremena.

Za nepun sat pored nas se parkira kombi sa prikolicom za šlepanje automobila. Iz kombija izlazi simpatičan lik koji nam se predstavlja kao Cufa iz Preševa. Odmah ustanovljava da se radi o kvaru na plivajućem zamajcu. U kombi ulazimo svi mi, a na prikolicu Cufa lako smešta Lagunu. Usput poziva nekoliko servisa u Skoplju. Većina nema deo koji je nama potreban, ali jedan servis ga može brzo nabaviti. Uslov je da ja, uz troškove opravke, platim prekovremeni rad radnika pošto se radi o kvaru koji zahteva skidanje kvačila, a samim tim i višečasovni rad. Prihvatam to, iako po polisi osiguranja imamo pravo i na noćenje u iznosu od 80 evra po putniku ako se kvar ne može popraviti istog dana.

U putu do Skoplja sa Cufom pričamo o politici. Iznosi nam stanovište da je najviše nacionalizma kod starije i mlade generacije, a da mi srednjih godina najpre možemo pronaći zajednični jezik. Po Cufi je ekonomija najvažnija, u čemu se sa njim potpuno slažem. U putu do radionice Cufa obavlja i uzgredne poslove (ostavlja neke turbine na popravku i sl.). Sa starijim majstorom dogovaram popravku za iznos od 200 evra, te da njegovim radnicima dam još 20 evra zbog prekovremenog rada (po povratku sam u servisu u kojem stalno servisiram auto saznao da bi cena za promenu plivajućeg zamajca bila 150 evra, te da se radi o kvaru koji se nije mogao ranije predvideti). Majstor mi kaže da će nas pozvati kad kola budu popravljena, a da to sigurno neće biti za manje od 3-4 sata.

Cufa nam predlaže da to vreme provedemo u centru Skoplja i nudi se da nas odveze dotle (iako mu nije usput). Pozivam Cufu na ručak sa nama, ali isti ljubazno odbija i kaže da žuri. Svaka čast i osiguranju "Europe Assistance" i njihovom saradniku Cufi iz Preševa.

Par neplaniranih sati ćemo posvetiti obilasku centra Skoplja, tj. stare skopske čaršije. Do sada nisam imao vremena za glad, a ni ostali se nisu žalili, ali je ipak vreme za ručak. Pogled mi privlači jedna ćevabdžinica sa stolovima u prirodnom hladu velikog drveta. Ukusni ćevapi po vrlo niskim cenama. Koristim priliku da se upoznam i sa mestom gde se nalazimo. Na netu saznajem da je Stara skopska čaršija najveća čaršija na Balkanu van Istanbula. Smeštena je na podrućju od Dušanovog kamenog mosta do Vit pazara i od tvrdjave Kale do reke Serave, pritoke Vardara. U tvrdjavi Kale je Dušan bio krunisan za cara 1346. godine.

Glavna atrakcija Skoplja pored tvrdjave Kale je Kameni most. Preko reke Vardar povezuje stari i novi deo grada. Postoje dve verzije o o njegovoj izgradnji. Po jednoj je izgradjen u IV veku za vreme imperije Justinijana I, a po drugoj za vreme vladavine sultana Mehmeda II Osvajača polovinom XV veka.

    
Inače centar Skoplja se uveliko gradi. Utisak je da se želi po svaku cenu dobiti antički izgled. Tome doprinosi i ogroman spomenik Aleksandra Makedonskog, kao i statue raznih poznatih ličnosti sa ovog podneblja .Previše ih ima na malom prostoru.

Kratko se šetamo pored Vardara, osvežavamo se sladoledom, a stiže i poruka majstora - kola su gotova. Taksijem brzo stižemo do radionice. Preuzimam auto i uz olakšanje i utisak da se svaki problem na putovanju može rešiti, ponovo kroz centar Skoplja odlazimo u pravcu Ohrida. Skoplje zaista ima šta da ponudi i u ovaj grad ću se zasigurno vratiti, ali sa planom i sa bar jednim noćenjem. Na putovanjima sam naučio da se grad najbolje oseti i upozna kad u njemu provedete veče i jutro.

Od Skoplja do Ohrida ima 182 km, a polovina ove deonice je auto-put. Posle auto-puta vozimo obicnim magistralnim putem. Nema gužve, ali utisak je da ovaj deo puta koji povezuje glavni grad sa najznačajnijim turističkim centrom svakako treba biti reprezentativniji.

Sunce je još uvek na nebu, istina daleko na zapadu, a mi se smeštamo u apartman blizu tvrdjave i odmah pažnju pleni pogled sa terase. Ispred nas je jezero u svom potpunom raskošu.

Silazimo na kratko do grada. Pogled jeste lep, ali silazak je prilično strm. To i ne bi brinulo da ne sledi povratak. Domaćini nam preporučuju da koristimo restorane u tzv. turskom delu Starog grada. Kažu da su cene povoljnije, a ukusi su autentičniji. Te večeri i narednih dana smo poslušali njihov savet.

U prvom jutru u Ohridu uživam na terasi uz kaficu. Ohrid se prvi put spominje u III veku pre nove ere. U antičko vreme se zvao Lihnidos, a jezero Lihnidsko što znači Belo Jezero. U IX veku Ohrid postaje centar širenja hrišćanstva medju Slovenima, a tome su zaslužni učenici Svetih Ćirila i Metodija - Sv. Naum i Sv. Kliment. Ohrid je na prelazu iz X u XI vek bio i prestonica cara Samuila, a njegova trvrdjava se nalazi tik uz naš apartman. Turski putopisac Evlija Čelebija je zabeležio da je u Ohridu bilo 365 crkava, znači da se svaki dan u godini mogla obići druga bogomolja. Danas je Ohrid grad na čijem širem području živi oko 55.000 stanovnika i najveći je turistički centar Makedonije.

Na stotinak metara od mesta gde smo smešteni nalazi se manastir Svetog Pantelejmona. Prema istraživanjima Sv. Kliment je na ovom mestu crkvu podigao još u IX veku i to na temeljima stare manje crkve. Ovde je Sv. Kliment svoje ućenike podučavao pisanju čirilice, tako da se može govoriti o prvom obrazovnom centru Slovena kroz koji je prošlo oko 3000 učenika i učitelja. Za vreme Turaka crkva je pretvorena u džamiju, pa potom i srušena, a obnovljena je 2002. godine.

U blizini je i poznati Amfiteatar za koji se smatra da je star oko 2500. godina. Savršeno je očuvan, pošto je dugi niz godina proveo pod zemljom. Mišljenje je da je to najbolje očuvan amfiteatar antičkih Grka.

Čuveni makedonski specijalitet tavče na gravče (pasulj tetovac pripremljen u zemljanom loncu) za ručak i ostatak dana kuliranje na našoj prelepoj terasi.

Sledeći dan je aktivniji. Idemo do Sv. Nauma na drugom kraju jezera. Tih tridesetak kilometara magistrale vodi pored jezera, tako da put nije nimalo dosadan. Inače do Sv. Nauma se može stići i krstareći brodom. Ja na vreme nisam skrenuo za ovo mesto tako da se ispred nas odjednom ukazao granični prelaz sa susednom Albanijom. Pošto sam posetu ovoj zemlji planirao za neki drugi put sledi polukružno okretanje, pa nakoh nekoliko stotina metara skretanje za naš današnji cilj.

Sv. Naum je mesto nesvakidašnje lepote. Odmah zaključujem da je ovde priroda najlepša na celom Ohridskom jezeru. U zelenilu i bujnoj vegetaciji Crni Drim se uliva u jezero. Centralna atrakcija je svakako Manastir Svetog Nauma izuzetne i spoljašnjosti i unutrašnjosti. Manastir je osnovao Sv. Naum 905. godine i u njemu je sahranjen 910. godine. Kažu da se pri polaganju ruke na njegov grob - mermerni sakrofag obavezno zamisli želja.

Veoma je popularna vožnja čamcima uzvodno Crnim Drimom od njegovog ušća u jezero, ali mi smo rešili da uz ovu reku prošetamo. Gužve nema, priroda očarava, idealno za opuštanje i razbibrigu.

Temperatura se bliži četrdesetom podeoku, a mi se vraćamo u Ohrid, na našu terasu. Uveče šetnja uz jezero i prijatan san nakon aktivnog dana.

Jutarnja šetnja ni u Ohridu nije izostala. Na pijaci trešnje na kupastim gomilama visine bar metar, a cena 4 kg za evro. Još iste večeri sam na Lefkadi zapazio suprotnu cenu ovog voća- 4 evra za kilo. Oko 10 sati sve je spremno za put do Jonskog mora i kažu čudesne Lefkade.

                                                                                                                  -Nastaviće se..