Grčka : Tasos, Kavala, Solun - II deo

Od Skale Prinos (jedina luka na Tasosu iz koje saobraćaju trajekti do Kavale) do Kavale vožnja trajektom traje sat i 15 minuta, a cene karata su nešto više nego cene od Keramotija do Limenasa (skuplje su za oko jedan evro po karti i za kola i za putnike). I na ovoj deonici trajekte prate galebovi koji donose koliko toliku zanimaciju (posle 10 dana na ostrvu i mnogo toga doživljenog ni voznja trajektom više nije toliko zanimljiva kao kad smo dolazili).

Posmatram Kavalu - grad kome se približavamo i čiji obrisi postaju sve jasniji.

Kavala je sa svojih 70.000 stanovnika drugi grad po veličini u severnoj Grčkoj (posle Soluna). Ovaj grad je zbog svog izgleda nazvan grčki Monte Karlo.

Tu je i sedište grčke filmske industrije, a u predgradjima grada (naravno u neposrednoj blizini mora) su vile nacionalnih filmskih zvezda. Mešavina Monte Karla i Holivuda garantuje zanimljiv provod. U Kavalu dolaze i poslovni ljudi iz celog sveta (videli smo ih mnogo iz arapskih zemalja) i to najviše radi trgovine kvalitetnim mermerom koji uglavnom potiče sa Tasosa. Nekada je ovde, na mestu gde se dodiruju istok i zapad, bio jedan od većih trgovačkih centara duvanom i kafom. 1913. godine u Kavali je bilo 50 duvanskih kompanija i 160 duvanskih skladišta. Ovde se nalazi i muzej duvana.

Sam grad su osnovali u VI veku p.n.e. stanovnici Tasosa i  nazvan je Neapolis što u prevodu znači Novi Grad. Neapolis je imao status rimskog grada i u njegovoj okolini - kod Filipa se odvijala poznata bitka izmedju vojski Bruta i Kasija u borbi za prevlast u Rimskom carstvu. Godine 49. u ovaj grad se iskrcao Sveti Apostol Pavle u misiji širenja hrišćanstva i to je bio prvi dolazak ovog sveca na tlo Evrope. U okolini Kavale se nalazi i crkva posvećena Svetoj Lidiji, prvoj ženi koja je u Evropi primila hrišćanstvo. Dakle, Kavala je i grad sa impozantnom istorijom.

Naš hotel je blizu luke. Brzo se smeštamo i mi u sobi i kola u garaži. U hotelu se zadržavamo par minuta i krećemo u prepodnevni obilazak centra grada. U pešačkoj zoni se nalazi kafeterija sa desetinama, a možda i stotinama, vrsta kafa iz celog sveta. Opredeljujem se za jednu poreklom iz Portorika čija cena govori da nije od onih koju možemo svuda pronaći. I zaista, iako nisam neki stručnjak za kafu, ova mi je bila posebna. Oseti se ukus prirodne kvalitetne kafe. Nekom bi verovatno ovakva kafa bila previše jaka, ali u pitanju je princip popiti jednu kafu i to je to - drži vas ceo dan.

Posle osveženja odlazimo do jedne od najpoznatijih gradjevina ovog grada - Akvadukta Kamaresa. Ovaj zaštitni znak Kavale su podigli još Stari Rimljani, a sadašnji izgled su mu dali Turci u XVI veku. Služio je za dopremanje vode iz obližnjih stena. Očuvan je deo akvadukta sa 60 lukova.

Sledeća destinacija je Crkva Svetog Nikole koja je sagradjena na mestu sa kog je Sveti Pavle propovedao hrišćanstvo.

Tražeći restoran u kome ćemo ručati dolazimo i do luke i šetališta gde su restorani načičkani jedan uz drugi. Restorani su uglavnom u tradicionalnom stilu. Ukusni morski plodovi i divan ambijent garantuju nezaboravni užitak. Sa druge strane taj užitak garantuje i visoke cene tako da nas je ručak na ovom mestu koštao najmanje duplo skuplje nego ručak bilo gde drugde na ovom letovanju.

Siti i umorni dovlačimo se do hotela na popodnevni odmor. Ja uglavnom u toku dana ne mogu da zaspim, ali u ovaj dan me je savladao san. Budim se u poslepodnevnim satima, a budim i ostale saputnike i krećemo u novi obilazak Kavale.

Cilj popodnevne šetnje je Kastro tvrdjava koja dominira na brdu iznad grada. Pre tvrdjave obilazimo rodnu kuću Muhamed Alija, ne boksera nego osnivača modernog Egipta.

Ispered kuće, na trgu Muhameda Alija dominira njegova statua.

U blizini je i Imaret, impresivna gradjevina koju je podigao Muhamed Ali i koja je danas pretvorena u luksuzni hotel - jedan od 10 najboljih malih hotela na svetu. Ulazak u hotel je dozvoljen samo gostima, a kažu da su sobe uredjene u srednjovekovnom stilu. Kako izgleda unutrašnjost hotela možemo saznati ili da papreno platimo sobu ili gledajući fotografije na internetu.

.

Uskim ulicama starog grada penjemo se ka tvrdjavi Kastro, a iznad nas lete avioni i helihopteri NATO avijacije koja baš toga dana ima predstavu iznad Kavale. Prepoznatljivi zvuci iz 1999. godine.

Na tvrdjavu dolazimo pred samo zatvaranje, ali nam dopuštaju da na kratko (bez ulaznica) udjemo. U tvrdjavi se nalazi velika pozornica a odatle se pruža najlepši pogled na grčki Monte Karlo.

Kratak boravak na tvrdjavi, te se lagano spuštamo ka centru grada i uživamo u arhitekturi. Kavala je predivan grad. Restorani u pešačkoj zoni su oživeli, a i vreme je da se nešto prezalogaji. Kako pada mrak ulice su sve punije. Stičem utisak da su svi stanovnici ovog grada izašli iz svojih domova. Stariji sede na klupama ili za drvenim stolovima lokalnih kafanica, pričaju, igraju društvene igre... a mladi "zuje" okolo, smeju se... Lagana večernja šetnja ulazi u ono što čini ovaj dan izuzetnim.

Nakon prespavane noći, a na doručku na divnoj hotelskoj terasi sa pogledom na more, neubičajena scena: dok je gospodin za susednim stolom otišao u unutrasnjost restorana po novu turu hrane, jedan galeb u niskom letu je precizno iz tanjira pokupio njegovu već donetu hranu. Kad se taj čovek vratio za sto i video da mu je tanjir prazan, zbunjeno se okretao oko sebe tražeći pogledom onog ko se sa njim na taj način šali. Pošto smo mi jedini videli šta se desilo nekako smo uspeli da mu opišemo tu scenu. Da li je poverovao ne znam, ali nas je sve vreme doručka sumnjivo gledao.

Iz Kavale uskim ulicama (uz par promašaja i voznje u krug) nekako izlazimo na auto put. Do Soluna ima oko 150 km. Na toj deonici mi je žena jedini put u našem zajedničkom životu prigovorila da sporo vozim. Brzinomer je pokazivao 140 km/h. Kvalitet Egnatia odosa je zaista besprekoran, tako da i velike brzine ne osećate.

Ubrzo nam se ukazuje beli Solun, a u Solunu neopisiva gužva. Najviše pažnje posvećujem motociklistima koji izbijaju sa svih strana. Pravilo preticanja i obilaženja sa leve strane za njih ne važi. Da utisak o gužvi bude potpuniji pobrinuli su se putari koji su raskopali ulicu kojom nas navigacija uporno vodi ka hotelu tako da u lutanju ulicama Soluna više puta izbijam na istu raskopanu ulicu. Nekako dolazimo ispred jedne podzemne garaže. Pitam kolika je cena parkinga za 24 sata, a oni odgovaraju da je "za Srbe 10 evra, za ostale 15". Da li je to fora (po principu da i npr. Bugarima kažu isto) ili nije ne znam. Uglavnom tu parkiram Lagunu i za desetak minuta hoda natovareni koferima dolazimo do hotela.

Hotel je u blizini Aristotelovog trga, a naša soba je iznad prometne ulice. Solun ima bogatu istoriju. To je grad koji može svašta da ponudi. Svestan sam da ćemo mi u njemu boraviti nepun dan i ne planiram trčanje po gradu u cilju da se što više toga vidi. Danas ćemo prošetati Solunom i koliko toliko osetiti njegov duh. Zanimljiv je podatak da je značajan deo Soluna izgoreo u velikom požaru 1917. godine nakon čega su po savremenim standardima napravljeni široki bulevari, veliki parkovi i visoke zgrade. Bela boja fasada dominira u ovom gradu.

Neki od saputnika me podsećaju na moje obećanje da ćemo ovde obići i tržne centre. Nerado se sećam tog obećanja. U dilemi sam da konstatujem da ja to nisam rekao. Ako bih šta promenio na putovanjima to je obilazak ovih gradjevina. Boravak u zatvorenom prostoru sa veštačkim osvetljenjem i ustajalim vazduhom me deprimira. Pogotovo kad pomislim da je alternativa tome šetnja i otkrivanje nepoznatog grada. Ali reč je reč. Prvi deo dana je dakle rezervisan za šoping.

Ipak pre odlaska u obližnji TC obilazimo Aristotelov trg. U poluluku oko ovog trga dominiraju impresivne gradjevine bele boje (uglavnom hoteli). Ispred je more. Dakle, plavo-belo svuda oko nas. Koliko Aristotelov trg deluje impresivno tek shvatite kad se popenjete na terasu (vidikovac) jednog od hotela.

Posle pomenutog šopinga na redu je odmor. Temparatura, a pogotovo na asfaltu, je isto tako impresivna. U neko doba, dok sunce još uvek prži, budim ostale i uz mnogo puta ponovljenu mantru "naspavaćete se kad dodjemo kući" i uz obećanje ručka dižem ih iz kreveta i izlazimo iz hotela. Prolazeći u pravcu mora idemo kroz ulicu u kojoj su roletne na lokalima spuštene. Konstatujem da je kriza u Grčkoj baš uzela maha.

Ubrzo dolazimo i do simpatične ulice u kojoj se nalaze brojni lokali u kojima se nudi raznolika hrana i piće.

Inače, Solun mi deluje kao tematski grad, idealno osmišljen. U jednoj ulici su klubovi, u sledećoj restorani, u nekoj drugoj trgovine...i iz svake od ovih ulice se vidi more, kao da ulaze u njega. Bulevari koje seku ove poprečne ulice su paralelni sa morem.

Posle prosečnog ručka sa prosečnim cenama, te šetnje ovim uličicama, spuštamo se do šetališta. Gužva je i ovde velika. Veliki broj mladih je na ulicama. Solun je i veliki univerzitetski centar. Polako šetamo u pravcu Bele kule. S mora pirka povetarac koji dolazi kao naručen posle ovakvog sparnog dana.

Bela kula je tokom svoje dugovekovne istorije menjala funkciju. Koristila je i za odbrambene svrhe i kao osmatračnica i kao odmorište za vojnike, ali i kao zatvor za teške osudjenike. Danas je ona  najpoznatiji simbol Soluna i jedno od centralnih mesta večernjih dešavanja.

Sa obližnjeg pristaništa kreću brodovi sa kojih se osmatra Solun u suton i noć.

Osveženje u poslastičarnici u ovakvom ambijentu uz sladoled svakako prija. Tu prijatnost nije pokvario ni račun od 30 evra. Krećemo nazad prema Aristotelovom trgu i hotelu. Trg je noću još glamurozniji.

Prolazimo opet kroz napred pomenutu ulicu koja me asocirala na grčku krizu. Medjutim sada je situacija dijametralno suprotna. Zastori su podignuti, stolovi i stolice su izneseni na ulicu... Ova ulica se pretvorila u ogromnu diskoteku. Iz lokala dopiru taktovi razne muzike, ulični svirači su takodje tu, a najveću pažnju privlači jedna grupa crnaca, uz taktove njihove muzike i zanimljiv scenski nastup. Inspirisani atmosferom na ovom mestu se zadžavamo prilično dugo.

U hotel dolazimo nakon ponoći. Iako je dan bio naporan i ja prilično umoran, zbog buke sa ulice do pred zoru nisam uspeo da zaspim. Nebrojeno puta sam ustajao da otvaram i zatvaram balkonska vrata u nedoumicama šta je manje zlo - buka sa ulice ili sparina u sobi. Klima je bila tik iznad kreveta tako da je njeno korišćenje bilo isključeno kao opcija. Što je noć više odmicala to je saobraćaj bio redji ali turiranje češće. Čini mi se da nije prošao motor čiji se auspuh nije raspadao ispod naše sobe.

Par sati sna i na doručku smo u hotelskom restoranu. Švedski stolovi su svakome zanimljivi. Ovu opciju doručka sam nebrojeno puta koristio i uvek sam bio zadovoljan. Teško da mogu da razumem one koji tvrde da je švedski sto bio toliko loš da nisu imali šta da jedu. Mislim da će se na njemu uvek naći nešto što će prosečnog čovela zasititi. Stičem utisak da Srbin što skromnije živi kući to je u hotelu zahtevniji.

Nakon doručka krećemo u obilazak crkve Svetog Dimitrija - zaštitnika Soluna. Nedelja je ujutro i Solun još spava posle subotnjeg provoda. Crkva datira iz vremena Vizantije kad je Solun u tom carstvu bio drugi grad po veličini (iza Konstantinopolja). Sveti Dimitrije je 313. godine od strane Rimljana bio zatočen i pogubljen na ovom mestu. Hrišćani su ga na istom mestu i sahranili. Na mestu njegovog stradanja je u IV veku napravljena mala kapela. Bogomolje na tom mestu su bile uništavane u požarima i razarane od strane osvajača. Sadašnji oblik crkve datira iz perioda od 1926. do 1948. godine, jer je crkva u prethodnom obliku potpuno izgorela u velikom požaru 1917. godine.

Iz crkve sporednim ulicama Soluna idemo ka hotelu. Miris svežeg peciva, leta i mora je izmešan. Solun je grad u kome bih definitivno rado živeo.

Zejntilik, Arheološki muzej koji se smatra jednim od najboljih u Evropi, tvrdjava i dr. ostaju za drugi put koga će sigurno biti.

Tih 665 km do naše kuće, uz tradicionalnu prasetinu u Mrčajevcima, se relativno lako i brzo predje, a utisci sa ovog letovanja ostaju neizbrisivi.

                                                                                                                                         
                                                                                                                                                                                                                                                                           K R A J