Grčka : Tasos, Kavala, Solun - I deo

Grčka poseduje izmedju 140 i 3000 ostrva. Ovaj broj nije precizan i to ne zbog toga što se ostrva ne mogu prebrojati, već zbog nesaglasnosti teoretičara o neophodnoj veličini odredjene teritorije da bi se ona mogla smatrati ostrvom. Medjutim, naseljeno je 227 ostrva, a na samo 78 živi više od 100 stanovnika. Jedno od tih ostrva je i Tasos.

Tasos je deveto ostrvo po veličini u Grčkoj. Njeno najsevernije i kažu najzelenije ostrvo. Tasos je zeleni dijamant Egeja i poetsko nazvan Šuma koja pliva. Danas Tasos ima oko 16000 stanovnika. Obim ostrva je tačno 93 km i oko njega vodi magistrala tako da ga za oko sat i po vožnje možete potpuno obići. Tasas posetioce osvaja prirodnim lepotama: šumama borova i jela, raznovrsnim prelepim plažama, maslinjacima... ali i fantastičnim medom i ukusnom jagnjetinom. Zanimiljivo je da su pored turizma na Tasosu značajne privredne grane i pčelarstvo i proizvodnja mermera. Inače po Herodotu ostrvo je dobilo ime po Tasosu - sinu Feničanskog kralja Aginora koji je na njega dospeo tražeći svoju sestru Evropu koju je ukrao Zevs.

Na jednom poznatom forumu o putovanjima tema o Tasosu nosi naziv "Tasos - ostrvo koje volim" i ima najviše postova od svih tema. Ljubitelji ovog ostrva o njemu govore u svim mogućim superlativima. Sve to je uticalo da Tasos bude naša letnja destinacija.

Krećemo jednog prijatnog junskog jutra. Uobičajena ruta Ibarskom magistralom, pa auto putem ka Makedoniji. Tada ovaj put nije bio u celini auto put, već se prolazilo kroz smornu Grdeličku klisuru. Tu smo napravili i prvi odmor i to u Predejanima. Tamošnji motel nije ništa posebno, ali ima prostran parking, čiste i komotne toalete. Idealna prilika za doručak, osveženje i odmor. A i nalazi se taman na mestu gde počinjem da osećam umor od vožnje. I na svakom našem narednom putovanju u ovom pravcu ovde je bio planiran odmor.

Oko Vranja je auto put bio u izgradnji tako da se i tu vozimo uskom magistralom, a kod Preševa pojedine deonice novoizradjenog auto puta su već bile puštene u promet, a druge su bile u izgradnji tako da se gužva već stvorila. Na srpsko-makedonskoj granici stanje, da tako kažem, redovno. Nešto duže od sat čekanja na oba granična prelaza i ulazimo u Republiku Makedoniju. 

Za vožnju kroz Makedoniju i tad i sad je neophodan zeleni karton osiguranja. U ovoj državi je isto tako i tad i sad gorivo prilično jeftinije nego u Srbiji tako da je i rezervoar mog vozila planski bio u crvenom kad smo stigli na benzinsku pumpu u okolini Kumanova. Na auto putu kroz ovu državu se naplaćuje putarina i to na ukupno 3 ili 4 mesta. Cenu putarine je moguće platiti i u denarima i u evrima, a ona ne prestavlja neku značajniju stavku. Za nekih 5 evra prodjete celu Makedoniju. Auto put je na odredjenim mestima bio u prilično lošem stanju i to pre svega na deonici od granice do Skoplja, te na deonici na kojoj su trake auto puta odvojene brdom. Vozeći tuda stičete utisak da vozite običnom magistralom i da u svakom momentu može naići vozilo iz suprotnog smera, a ustvari nalazite se na auto putu. Prilično neobično i zanimljivo. Istina, na toj deonici je ograničenje brzine nešto niže. Pri svakom našem sledećem prolasku kroz Makedoniju primetili smo da se stanje na auto putu popravlja, tj. da je kolovoz presvučen novim slojem asfalta.

Dolinom Vardara prolazimo običnom, ali kvalitetnom magistralom i skrećemo prema Valandovu jer je naše prvo odredište na ovom putu Dojransko jezero. Putem koji u svemu ima izgled lokalnog puta i kojim se po isključenju sa magistrale vozimo nekih dvadesetak kilometara stižemo do ovog jezera. Od Užica smo prešli nepunih 600 kilometara. Zbog radova na putu, te nabrojanih nezgodnih deonica ne mogu reći da je današnje putovanje bilo nešto posebno prijatno za vožnju. U svakom slučaju sretno smo prošli i stigli smo u ranim popodnevnim časovima. Taman na vreme za odmor i obilazak jezera.

Dojransko jezero većim delom pripada Makedoniji, a manjim Grčkoj. Radi se o plitkom jezeru sa maksimalnom dubinom od 10 metara. Jezero je bogato ribom i kada se zapremina jezera stavi u korelaciju sa procenjenom količinom ribe koja u njemu obitava Dojransko spada u ribom najbogatije jezero u Evropi. Inače naselje je podeljeno na Stari i Novi Dojran. Bili smo smešteni u novom delu i do starog (gde je stecište dešavanja) bili smo udaljeni oko 4 km. Uz jezero je šetalište dugo par stotina metara. Uz šetalište su restorani. Naravno da preovladjuju oni riblji. Hrana je ukusna a cene su prihvatljive. Takodje i cene apartmana su pristupačne (dvadesetak evra za četvorokrevetni).

Kratka šetnja, prijatna i ukusna večera i miran san. Idealno mesto za odmor na putu ka Grčkoj, a pogotovo ako se putuje u oblast istočno od Soluna. Granični prelaz koji je na samom izlasku iz naselja je toga jutra bio pust, a ispred nas je bio samo jedan biciklista. Za čas posla smo u Grčkoj i dobrim i prostranim putevima (znatan deo ima profil auto puta) uz pomoć navigacije hitamo ka Egnatia odosu, novom auto putu koji povezuje Igumenicu (luku na Jonskom moru) i grčko-tursku kopnenu granicu. Putarina se plaća na par mesta i ista iznosi nešto manje od 10 evra.

Zanimljivo je da se na taj auto-put uključujemo u trake koje vode ka Solunu (dakle u suprotnom smeru od Tasosa), pa se nakon desetak kilometara isključujemo sa auto-puta, prolazimo ispod njega i onda se uključujemo na istu stradu i to u pravom smeru (drugi način ne postoji). Nakon oko 150 km odličnog puta (kao avionske piste) prolazimo Kavalu i isključujemo se ka luci Keramoti. Odatle saobraćaju trajekti ka 7 km udaljenom Tasosu. U sezoni trajekti sabraćaju na svakih pola sata, vožnja traje 40 minuta, a cene karata su 22 evra za duži auto, 18 evra za kraći, za odrasle 4 evra, decu od 5 do 10 godina 2 evra, a za decu do 5 godina vožnja je besplatna. Trajekti imaju palube i osmatrajući plavetnilo mora, galebove koji prate trajekt i koje tursti hrane, te zelenilo Tasosa kojem se približavamo vožnja prija i tih 40 minuta brzo prodju.

Iskrcavamo se u Limenas, administrativno sedište ovog ostrva. Zanimljivo je da se na drugom kraju ostrva nalazi drugo veće mesto Limenarija i da se administrativni centar Tasosa ranije selio iz jednog u drugo od ova dva mesta, a o tome je odlučivano na referendumima. Logično je da je pobedjivao onaj grad koji predstavlja deo ostrva koji je u tom trenutku imao više stanovnika. Poznata borba juga i severa ali ovoga puta na malom ostrvu i samo papirom i olovkom.

Unapred revervisani smeštaj pronalazimo uz malo lutanje. Ljubazni domaćin Dinos nas dočekuje i pokazuje apartman. I sama zgrada i dvorište i bazen ostavljaju izuzetan utisak na prvi (a i svaki naredni) pogled.

Smeštaj nije u neposrednoj blizini mora, ali je zato parking u blizini i autom se lako stiže do najlepših plaža ovog ostrva. Bez kola bi utisak boravka ovde bio daleko lošiji jer se i na relativnom malom prostoru ima dosta toga obići. Ko nema svoje vozilo svakako neće pogrešiti ako poseti rent a car agenciju.

Prvo popodne boravka na Tasosu odlazimo do toliko hvaljene Mermerne plaže. Nalazi se na istočnom delu ostrva. Od Limenasa je udaljena 6 km. Prolazi se najpre pored Makrijamos plaže (jedine plaže na ostrvu na kojoj se ulaz plaća i to 3 evra po osobi), pa se onda prašnjavim šumskim putem ide još 4 km. Na tom putu problem mogu stvoriti kamioni koji prevoze mermer iz rudnika koji se nalazi u brdu iznad ove plaže. Manji je problem sa njima se mimoći, a veći je prašina koju ova glomazna vozila podignu tako da vaše malo vozilo ostave totalno prašnjavo a vidljivost na putu je otežana.

Medjutim, kad dodjete na ovu plažu ostanete bez teksta. Isplati se svaki metar predjenog puta. Specifično morsko plavetnilo i bela plaža sa mermernim kamenčićima stvaraju izuzetno prijatan vizuelni efekat. Mermerni kamenčići ni po najvećoj vrelini nisu vrući tako da je po njima i tad prijatno hodati.

Potpuno shvatam sve one koji tvrde da je to jedna od najlepših plaža na kojoj su ikad bili, a i delim njihovo mišljenje. U periodu kad smo mi letovali na ostrvu plaža nije bila komercializovana, a čuo sam da je u jeku sezone ista prebukirana ležaljkama i suncobranima tako da se tada gubi utisak nedirnute prirode koji smo mi imali boraveći na njoj. Na istoj smo bili još dva puta i kući smo se vratili sa kesom sakupljenih mermernih kamenčića koji i danas krase naše saksije sa cvećem. Mermerna plaža je toliko popularna da smo prilikom jednog boravka na njoj prisustvovali i venčanju. Prvo je izgledalo kao neki performans, a onda smo se uverili da se radi o pravom venčanju.

Sutradan, tj. drugog dana boravka neprijatno iznenadjenje. Oblaci nad Tasosom su se nadvili i zacrnili nebo. Izgledalo je kao da se sprema oluja. Jasno je da od plaže toga dana nema ništa. Većamo šta nam je činiti i odlučujemo se da krenemo u obilazak ostrva već pomenutim kružnim putem dugim 93 km. Dobra prilika i da se osmotre plaže za naredne dane (mada pogled u nebo ne obećava da će se situacija u narednom periodu popraviti). Temperatura se spustila, mi se oblačimo nešto toplije (kao da nismo na letovanju) i uz rizik da ne promolimo nos iz kola krećemo na kružnu turu.

Polako vozim, osmatramo more, plaže, šume...Tasos je zaista predivan, čak i po ovom tmurnom danu. Prolazimo Skalu Rahoni, Skalu Prinos, Skalu Sotiros, Skalu Marion...Inače svako selo u unutrašnjosti je imalo svoju skalu, tj. svoju malu luku gde su meštanima bili usidreni ribarski čamci. Drugi deo imena označava naziv sela kojem skala pripada. Zbog gusara i drugih opasnosti sela su bila gradjena u unutrašnjosti ostrva, u brdima. Seljani su tako imali dovoljno vremena da se sklone čim bude primećeno iskrcavanje neprijateljski raspoloženih osoba. Inače, Tasos je prilično brdovit. Nad njim dominira vrh Ipsarion sa svojih čak 1204 metra visine tako da verujem da je bio veliki izbor mesta za sklanjanje pred nadirućoj opasnosti.

Ubrzo stižemo i do juga ostrva, do drugog najvećeg gradića na ostrvu - Limenarije. U pitanju je vrlo mirno mesto sa dva kilometra dugom plažom uz koju su raštrkani kafići i restorani. Limenarija je idealna za miran odmor i duge šetnje. Kome je do provoda na 5 km je Potos gde su stacionirane diskoteke i koji slovi za centar noćnog života na ostrvu. U Limenariji, nakon pljuska koji nas je prikovao ispod neke tende, prvi put toga dana vidimo sunce.

Potos zaobilazimo i svraćamo do jedne od najpoznatijih plaža ovog dela ostrva Tripiti, udaljene 3 km od Limenarije. Ova plaža je poznata ljubiteljima ronjenja jer se u moru u njenoj blizini nalazi bogat podvodni svet Egeja. Kratko boravimo na njoj i koristimo priliku za fotografisanje i glavne plaže i obližnjih uvala.

Sledeća destinacija je selo Teologos smešteno u brdima 10 km od mora. To je jedno od dva najpoznatija sela na ostrvu (drugo je Panagia kod Limenasa). Teologos raspolaže velikim brojem restorana i poznato je po jagnjetini spremljenoj po lokalnim običajima. Kažu da se jagnje u toku pečenja premazuje i medom, a da li je to tačno ne znam, jer ja ukus meda nisam osetio. Jagnjetina je vrlo slična zlatiborskoj, a i cene su tu negde. Na odlasku gazda restorana nam poklanja flašu domaćeg vina. Da li je to običaj za svakog gosta koji navrati prvi put ili se radi o metodi slučajnog uzorka, ni to ne znam. U svakom slučaju vino nam je dobro poslužilo na terasi našeg apartmana u nekoj od večeri koje slede. Posle obilatog ručka šetamo selom zanimljive planinske arhitekture.

Popodnevni sati već odmiču a mi se vraćamo ka smeštaju suprotnom istočnom stranom ostrva.  Prolazimo pored takodje poznate plaže Aliki, posle Mermerne plaže možda i najveće aktrakcije na ostrvu, bar kad su u pitanju plaže. Voda je nestvarne tirkizne boje, a sama plaža nije velika tako je da su gužve na njoj sasvim očekivane. Zadovoljavamo se pogledom sa magistrale.

Prolazimo i pored Manastira Svetog Arhangela Mihaila u koji ćemo se vratiti na nedeljnu liturgiju. Put se penje u brda, te vijuga kroz zimzelenu šumu. Stičem utisak da sam na Tari, a ne na ostrvu Egejskog mora. U kasnim poslepodnevnim satima se zaustavljamo u mestašcu koje bi se moglo nazvati centrom plaže Golden beach, najduže peščane plaže na ostrvu. To mesto mi je izgledalo prilično neuredjeno i prašnjavo tako da smo odatle brzo otišli, ali ćemo na ovu plažu u narednim danima ponovo dolaziti. Mrak već pada a mi ulazimo u naš apartman. Ostrvo smo obišli i narednih 8 dana posvetićemo se odmaranju na plažama i večernjim šetnjama u okolini našeg boravišta.

U jutro trećeg dana boravka odmah iz kreveta istrčavam na terasu i osmatram nebo. Ni jednog jedinog oblačića. Ovde izgleda nevreme brzo dodje ali isto tako brzo i prodje. U raspoloženom stanju i jutarnja kafa u predivnom ambijentu još više leži.

Posle prohladnog dana i toplota više prija. Zbog toga je izbor za ovaj dan već pomenuta plaža Golden beach jer sigurno da nigde nije toplije nego na pesku. Zlatna plaža se nalazi na 12 km od glavnog grada Limenasa. Put se penje ka selu Panagii i onda se krivudavo spušta ka prostranom polju u zaledju ove plaže. Golden beach je duga 1,5 km i na njoj bar u periodu kad smo je mi posećivali nije bila gužva tako da se možete u nekom delu i osamiti. Takodje ni parking nije predstavljao bilo kakav problem. Iza plaže su taverne i kiosci sa brzom hranom gde se može ukusno prezalogajiti. Kako dan odmiče pesak postaje sve vreliji tako da se od toliko željene toplote povlačimo u reon suncobrana. Plićak je dug, ali ne preterano, a ima i talasa. Odavde se vrh Ipsariona dobro vidi i deluje impozantno. Najmladjima se ova plaža veoma svidela tako da je bila naša destinacija još par puta.

Narednog dana odlazimo na zapadnu obalu i na 10 km udaljenu Pahis plazu. Na njoj mnogo toga suprotno nego na Golden beachu. Borovi su se nadvili nad plažom, a na pojedinim mestima njihove grane su i iznad mora. Hladovine koliko hoćete i to kakve. Ležite u hladu borova udišući njihov prepoznatljivi miris i odmarate i oči i mozak sa pogledom na more. I na nju smo se vraćali.

Od plaža smo bili i na Paradise beach udaljenoj od našeg apartmana 23 km. I ona je na istočnoj obali. Kod Panagie se ne skreće za Golden beach već se nastavi magistralom pa nakon jasnog putokaza sa imenom plaže strmim zemljanim putem se dolazi do nje. Mnogi svoja vozila ostavljaju na magistrali i do plaže dolaze peške. Nije baš blizu, a pogotovo kad se vraćate uzbrdo. Ja sam svaki put silazio kolima i nikakvih problema nisam imao, a čitao sam da i najmanja kiša može da napravi kaljugu na putu i da vas čak i ostavi da u kolima prenoćite ovde. Pratio sam vremensku prognozu i osmatrao nebo tako da takvih problema nisam imao.

Paradise beach je duga nekoliko stotina metara i prekrivena je najsitnijim peskom. Plićak je baš dug tako da voda doseže tek do članka i posle 10 predjenih metara, nakon čega se dubina postepeno povećava ali svakako ima da se nahodate do dolaska u dubinu pogodnu za plivanje. Zbog takve male dubine voda je izuzetno topla. More na ovom mestu ima specifičnu zelenkastu boju.

Za noćni život Tasos, bar deo oko Limenasa, nije nešto preporučljiv. Sam Limenas ima pešačku zonu dugu nekoliko stotina metara sa pratećim objektima karakterističnim i za druga slična mesta ovog tipa. Restorani, kafići, prodavnice suvenira i garderobe načičkani su sa obe strane korzoa. Ovde su prisutne i brojne prodavnice meda i drugih proizvoda na bazi meda. Med se prodaje u raznim pakovanjima počev od par desetina grama pa do kanta sa više kilograma. Naravno što je ambalaža veća to je cena po kilogramu niža.

Iznad Limenasa se uzdiže i tvrdjava, tj. ostaci iste. Postoji staza koja je osvetljena i kojom se može popeti do vrha tvrdjave odakle se pruža sigurno najbolji pogled na ovaj gradić. Treba otići jednom do tvrdjave i videti panoramu i to je to.

Limenas ima i usku gradsku plažu (toliko usku da na pojedinim mestima ima prostora samo za jedan ili dva reda ležaljki). Iza plaže je takodje usko šetalište puno peska koji vetar i kupači nanose. Ovu plažu nismo videli danju, već samo u večernjim šetnjama. Kad smo već na Tasosu pored toliko divnih plaža šteta je gubiti vreme na ovoj.

Možete otići i do luke. Tu je manje ljudi, a postoje i klupe sa kojih se u miru i tišini osmatra pučina i sluša zvuk talasa.

Prošetati, popiti piće ili večerati, pojesti sladoled, sve to za sat, dva i vratiti se u apartman i opuštati se na terasi istog. Tako su izgledale naše večeri na Tasosu.

Nekoliko puta smo odlazili do obližnjeg sela Panagia. Ime je dobilo po presvetoj Bogorodici (Panagia - Bogorodica). Selo je nastalo pre 300 godina i po oslobodjenju od osmanske vlasti bilo je jedno vreme prestonica Tasosa. Većina ulica je toliko uska da njima i motocikl jedva prodje. Selo je bogato izvorima slatke vode koja se sliva ka moru. Panagia je u podnožju Ipsariona pa je samim tim jasno sto je voda bistra i hladna. Najpoznatiji izvor je tzv. "Izvor ljubavi" koji je u blizini Saborne crkve i glavna je turistička atrakcija u selu.

Pijačni dan na Tasosu je ponedeljak, a glavna pijaca je u Prinosu - mestu na zapadnoj obali ostrva udaljenom od Limenasa 17 km. Na pijaci se prodaje i garderoba (uglavnom kineska) ali zbog toga mi pijacu nismo posetili, već zbog divnog voća koje uzgajano na ovom idealnom području pleni svojom sočnošću i ukusom.

Nedeljna liturgija u Manastiru Svetog Arhangela Mihaila je takodje dogadjaj za pamćenje, a izmedju ostalog i zbog toga što smo tada prvi put prisustvovali liturgiji u nekoj drugoj crkvi koja je van jurisdikcije Srpske pravoslavne crkve. U crkvi ovog manasira postoje klupe sa kojih se sedeći prati liturgija. Ustajanje je obavezno kada sveštenici izadju do središnjeg dela crkve gde se nalaze vernici. Kasnije sam istraživajući ovu oblast saznao da od pravoslavnih crkava samo Grčka pravoslavna crkva dozvoljava sedenje za vreme obreda.

Inače legenda kaže da je u XI veku kaludjer Luka živeo samački život u centralnom Tasosu. Tu je sagradio i kapelu posvećenu Svetom Jovanu Bogoslovu (Teologu). Na tom mestu je i nastalo selo Teologos. Vremenom mu je počela smetati gužva i u želji da se ponovo osami otišao je na jugoistočni deo ostrva gde je sagradio malu kapelu sa kupolom koja i danas postoji. Posle nekoliko godina krenuo je dalje ka zapadu i nastanio se na mestu gde se danas nalazi Manastir Svetog Arhangela Mihaila. Posle dvadesetak godina provedenih tu javio mu se Sv. Arhangel Mihailo i saopštio mu da će ga za 3 godine Gospod uzeti sebi. S obzirom da je Luka sumnjao da je pred njim sam Arhangel, da bi ga uverio Arhangel je lupio štapom u stenu iz koje je potekla voda. Na tom mestu je nastao manastir, a ljudi su u njega dolazili da bi se lečili, i duhovno i telesno.

Kada su Turci 1453 godine osvojili Tasos smetalo im je visoko poštovanje manasira od strane meštana. Jedan Turčin je prišao izvoru i oskrnavio ga. Istog trena je pao mrtav, ali je izvor presušio. S obzirom da su bolesni i dalje dolazili na izvor verujući da će iz njega ponovo poteći voda Arhangel Mihailo se javio tadašnjem svešteniku Dimitriju i saopštio mu da ispod crkve postoji pećina i da je u njoj izvor sa lekovitom vodom. I dan danas postoji izvor u pećini.

Pored vode sa isceljiteljskoj moći manastir je poznat i po tome što se u njemu čuva i klin koji po predanju koga se u manastiru drže predstavlja Sveti klin zaboden u Isusovu ruku prilikom raspeća.

Posle liturgije je prijatno sedeti na terasama manastira sa divnim pogledom na more i poslužiti se vodom i ratlukom. Nisam primetio da su svetoj liturgiji sem nas prisustvovali i drugi stranci.

Na kraju boravka na ovom ostrvu najjači utisak je taj što se na malom prostoru ima toliko koga videti i obići. Plaže se redjaju jedna za drugom i na kratkom rastojanju su i peščane i šljunkovite i sa prirodnim hladom i bez, sa talasima i bez njih, a more je različitih boja od nebesko plave do tirkizno zelene koju smo vidjali na razglednicama sa tropskih ostrva. Pored toga tu su i živopisna sela, koloritna mesta, manastiri i crkve, bujne i mirisljave četinarske čume, ukusni lokalni specijaliteti....Sve u svemu idealno mesto i za opuštanje i za uživanje svim čulima.

Desetog dana boravka dolazimo do luke Prinos odakle će nas trajekt odvesti do Kavale, našeg sledećeg odredišta.


                                                                                                                                   Nastaviće se...