Bugarska - godina Druga
Posle pozitivnog iskustva iz prethodne godine odlučujemo da ponovo poslednju sedmicu avgusta provedemo na bugarskom primorju. Ovog puta je destinacija severni deo tog primorja, odnosno oblast Varne. Do Sofije dolazimo poznatim putem. Razlika u odnosu na prethodno putovanje ka ovom delu Evrope je što su otvorene još neke deonice istočnog kraka Koridora 10.
Na izlasku iz Sofije isključujemo se ka Varni. Cilj prvog dana putovanja je stara prestonica bugarskih careva Veliko Trnovo. Od Sofije do Trnova vodi obična magistrala. Tih 220 kilometara prolazi se kroz naselja, kanjone, polja. Putovanje nije jednolično. Na toj deonici policijske patrole su brojne. Medjutim bugarski vozači pokazuju veliku solidarnost. Od njih 10 koji dolaze u susret bar 7-8 će vam blicanjem ukazati na predstojeću opasnost, tako da su male šanse da na patrolu naletite sa neprilagodjenom brzinom.
U kasnim poslepodnevnim satima dolazimo do Velikog Trnova ili po bugarskom Tarnova. U XII veku ovaj grad je bio prestonica bugarskog cara Jovana Arsena Drugog. Tu je poslednje ovozemaljske dane proveo i carev prijatelj Sveti Sava koji je imao nameru da u ovom gradu prezimi pri povratku iz Konstantinopolja. Sveti Sava je prvobitno bio sahranjen u ovdašnjoj Crkvi Svetih 40 mučenika, a njegov prijatelj bugarski car ga je položio u zemlju uz najviše počasti. Srpski kralj Vladislav je uz veliki trud ubedio cara da omogući da se mošti srpskog prosvetitelja prebace u Srbiju. Jovan Arsen se teško odrekao i svog mrtvog prijatelja.
Veliko Trnovo je danas važan univerzitetski centar i smešten je na tri brda Carevac, Trapezica i Sveta Gora izmedju kojih krivuda reka Jantra. Ovde je i sedište mitropolita Bugarske pravoslavne crkve. Stara arhitektura deluje bajkovito. I pogled iz apartmana u kome smo smešteni je tako izgledao. Bugari vode računa o staroj arhitekturi. Medjutim meni drvena terasa apartmana nije izgledala baš pouzdana.
Šetnja ovim gradom je zaista prijala. Jedno od najneobičnijih mesta u kojima sam bio. Definitivno najzanimljiviji bugarski grad. Turista ima prilično.
Gradom dominira carska tvrdjava koja uz osvetljenje deluje još velelepnije.
Oko ponoći se vraćamo u apartman, a ujutru supruga i ja, dok deca još spavaju, odlazimo na kafu i ne skidamo pogled sa arhitekture ovog grada. Kuće izgledaju naslagane kao lego kockice.
Nakon nabavke doručka krećemo ka Varni, udaljenoj tačno 222 km. Do Šumena (a kog grada sam se odmah setio po pivu, pandan Nikšiću) se putuje običnom magistralom, a potom sledi auto put koji nas za čas posla dovodi do Varne. Prolazimo kroz ovaj grad na putu ka našem novom odredištu - Kranevu, gradiću smeštenom izmedju Zlatnih Pjasci i Albene. Tu ćemo biti smešteni narednih 7 dana, a koliko će i trajati ovo mini letovanje.
Kranevo je mali gradić sa lepom i dugačkom plažom koja se spojena sa plažom poznatijeg letovališta Albene.
Nakon nabavke doručka krećemo ka Varni, udaljenoj tačno 222 km. Do Šumena (a kog grada sam se odmah setio po pivu, pandan Nikšiću) se putuje običnom magistralom, a potom sledi auto put koji nas za čas posla dovodi do Varne. Prolazimo kroz ovaj grad na putu ka našem novom odredištu - Kranevu, gradiću smeštenom izmedju Zlatnih Pjasci i Albene. Tu ćemo biti smešteni narednih 7 dana, a koliko će i trajati ovo mini letovanje.
Kranevo je mali gradić sa lepom i dugačkom plažom koja se spojena sa plažom poznatijeg letovališta Albene.
Inače u samom naselju se nema šta videti. Jedna ulica i sa obe strane kiosci sa suvenirima, brza hrana, prodavnice, poneki restoran i kafić... To nas nije zanimalo već smo svako veče išli u obilazak drugog mesta. Plaže nismo menjali jer je ova u Kranevu ispunjavala sve naše zahteve. Hotel sam rezervisao preko Bookinga i ispostavilo se da je isti penzionersko odmaralište. Nije loš osećaj ni kad ste na nekom mestu ubedljivo najmladji, a sa već dobro predjenih 40 god.
Kranevu je najbliža Albena, poznato turističko mesto. Radi se o kompleksu hotela sa dugačkim šetalištem uz more. Specifičnost ovog mesta je što u njemu nema saobraćaja. Ogroman parking se nalazi uz magistralu, a odatle do naselja saobraćaju vozići. Mi smo išli peške i potrebno je dobrih pola sata laganog hoda za dolazak u epicentar zbivanja. Prošetali smo se celim šetalištem, zasladili se palačinkama i vratili se istim putem, kroz drvored, do parkinga. Idealno mesto za sve one koji uživaju u pasivnom odmoru.
Po povratku iz Albene mali peh na parkingu. Prilikom plaćanja cene parkiranja automat je "progutao" moju parking karticu, a bez koje se ne može otvoriti izlazna rampa, pa samim tim ni izaći sa parkinga. S obzirom da je bila skoro ponoć u glavi su mi se vrzmale razne kombinacije o tome šta sad uraditi, a ne zanoćiti ovde. Medjutim nakon nepunih 10 minuta dolaze radnici službe obezbedjenja koji su na kamerama videli da se nešto dešava, te pozivaju servisera parking automata koji se na licu mesta stvara za nekoliko minuta. Majstor otklanja kvar, daje nam karticu i mi krećemo put našeg prenoćišta sa utiskom o odličnoj organizovanosti Bugara i na ovom mestu.
Na 14 km od Kraneva, iza Albene, u blizini rumunske granice nalazi se Balčik, mesto poznato kao nekadašnji letnjikovac rumunske kraljice Marije, kasnije udate za Aleksandra I Karadjordjevića. Uz dvorski kompleks je i poznata botanička bašta. Ovaj kompleks nismo obišli jer smo stigli na samom kraju radnog vremena. U centru ovog mesta je baš bilo prazno. Kao da se nalazimo u nekom gradiću u unutrašnjosti, a ne u mestu gde su nekada letovale kraljevske porodice. I socrealistički hotel pored koga smo se parkirali je isto tako izgledao - sivo i zapušteno. Medjutim, utisak se popravlja nakon silaska na šetalište. Kao i u ostalim mestima i ovde je šetalište baš dugačko. Što se više približavamo dvorskom kompleksu deluje elegantnije, otmenije. Gužve nema, restorani su poluprazni, a mi smo uživali u ukusu torti u poslastičarnici sa terasom iznad mora. Tišina Balčika nam je baš prijala tako da smo i ovde ostali skoro do ponoći.
Za razliku od Balčika u Zlatnim Pjascima sve obrnuto. Buka, gužva, kičeraj... Šetalištem u mimohodu u suprotmim pravcima se kreću dve kolone ljudi. Okolo su tezge sa svim i svačim, blještavi kafići, diskoteke, imitacije Ajfelove kule i drugih svetskih čudesa. Iza zaista velelepni novi hoteli. Cene su najaviše na ovom delu bugarskog primorja. Toliko nas je šetalište smorilo da smo se do parkinga (koji je na početku šetališta i ogroman je) vratili sporednim ulicama. Mesto na kom rado ne bih letivao. Inače od našeg hotela do Zlatnih Pjasci je nepunih 10 km.
_-_panoramio.jpg)
Za oko pola sata vožnje se stiže od Kraneva do Varne, trećeg grada po veličini u Bugarskoj (nešto preko 300.000 stanovnika), iza Sofije i Plovdiva. Po jednoj zanimljivoj anketi Varna je najpoželjniji grad za život u Bugarskoj. I zaista ima osnova za to. Varna je prelepa. Prostire se duž Varnenskog zaliva i zbog dobrih veza sa unutrašnjosti oduvek je bila značajno trgovačko odredište. Uz plažu se nalazi ogroman park koji se preostire kilometrima i prati liniju zaliva. Izmedju plaže i parka su lepi restorani sa morskim specijalitetima. Pešačka zona je duga, uredjena i šetajući kroz nju stekao sam utisak da se nalazim u nekom milionskom gradu. Ovaj grad je na sve nas ostavio jak utisak tako da smo se u njega vraćali 3 puta. Potpuno razumem anketirane Bugare koji su Varnu proglasili za idealno mesto.
Sedam dana letovanja je proslo brzo, a utisci su jaki. Veliko Trnovo i Varna su tome najviše doprineli. U dve godine obišli smo skoro celo Bugarsko primorje (bar one najvažnije turističke centre), te dva najveća grada. Jedino je za neki drugi put ostala čuvena dolina ruža. Svi oni koji potcenjuju Bugarsku definitivno u njoj nisu bili.
U povratku svraćamo u selo Arbanasi, nadomak Velikog Trnova. U ovom selu su očuvane kuće nekadašnjih bogatih stanovnika, pre svega trgovaca. Sokaci su ostali netaknuti, izuzimajući činjenicu da se na nekim mestima asfaltirani. Kao da šetam kroz prošlost.
Od Arbanasa lokalnim putem silazimo do Trnova i još jednom šetamo kroz njegov istorijski deo i divimo se arhitekturi. U povratku ispred Sofije nevreme kakvo ne pamtim da me ikada zadesilo na putu. Zaustavne trake auto puta su krcate zaustavljenim vozilima, jer je po takvom vremenu gotovo nemoguće voziti. Nakon dvadesetak minuta kiša skoro prestaje, a svi zaustavljeni nastavljaju. Na granici gužva jer je ista na ulazu u Srbiju zatvorena pošto se čeka povratak visoke srpske političke delegacije iz Sofije. Turci u koloni sviraju nenavikli na tako nešto. Slažem se sa njima jer je logično da jedna ili dve trake budu oslobodjene za prolazak tih funkcionera, a ne ceo granični prelaz zatvoren na sat vremena. Kući stižemo u večernjim časovima, umorni, ali zadovoljni.
KRAJ
Kranevu je najbliža Albena, poznato turističko mesto. Radi se o kompleksu hotela sa dugačkim šetalištem uz more. Specifičnost ovog mesta je što u njemu nema saobraćaja. Ogroman parking se nalazi uz magistralu, a odatle do naselja saobraćaju vozići. Mi smo išli peške i potrebno je dobrih pola sata laganog hoda za dolazak u epicentar zbivanja. Prošetali smo se celim šetalištem, zasladili se palačinkama i vratili se istim putem, kroz drvored, do parkinga. Idealno mesto za sve one koji uživaju u pasivnom odmoru.
Po povratku iz Albene mali peh na parkingu. Prilikom plaćanja cene parkiranja automat je "progutao" moju parking karticu, a bez koje se ne može otvoriti izlazna rampa, pa samim tim ni izaći sa parkinga. S obzirom da je bila skoro ponoć u glavi su mi se vrzmale razne kombinacije o tome šta sad uraditi, a ne zanoćiti ovde. Medjutim nakon nepunih 10 minuta dolaze radnici službe obezbedjenja koji su na kamerama videli da se nešto dešava, te pozivaju servisera parking automata koji se na licu mesta stvara za nekoliko minuta. Majstor otklanja kvar, daje nam karticu i mi krećemo put našeg prenoćišta sa utiskom o odličnoj organizovanosti Bugara i na ovom mestu.
Na 14 km od Kraneva, iza Albene, u blizini rumunske granice nalazi se Balčik, mesto poznato kao nekadašnji letnjikovac rumunske kraljice Marije, kasnije udate za Aleksandra I Karadjordjevića. Uz dvorski kompleks je i poznata botanička bašta. Ovaj kompleks nismo obišli jer smo stigli na samom kraju radnog vremena. U centru ovog mesta je baš bilo prazno. Kao da se nalazimo u nekom gradiću u unutrašnjosti, a ne u mestu gde su nekada letovale kraljevske porodice. I socrealistički hotel pored koga smo se parkirali je isto tako izgledao - sivo i zapušteno. Medjutim, utisak se popravlja nakon silaska na šetalište. Kao i u ostalim mestima i ovde je šetalište baš dugačko. Što se više približavamo dvorskom kompleksu deluje elegantnije, otmenije. Gužve nema, restorani su poluprazni, a mi smo uživali u ukusu torti u poslastičarnici sa terasom iznad mora. Tišina Balčika nam je baš prijala tako da smo i ovde ostali skoro do ponoći.
Za razliku od Balčika u Zlatnim Pjascima sve obrnuto. Buka, gužva, kičeraj... Šetalištem u mimohodu u suprotmim pravcima se kreću dve kolone ljudi. Okolo su tezge sa svim i svačim, blještavi kafići, diskoteke, imitacije Ajfelove kule i drugih svetskih čudesa. Iza zaista velelepni novi hoteli. Cene su najaviše na ovom delu bugarskog primorja. Toliko nas je šetalište smorilo da smo se do parkinga (koji je na početku šetališta i ogroman je) vratili sporednim ulicama. Mesto na kom rado ne bih letivao. Inače od našeg hotela do Zlatnih Pjasci je nepunih 10 km.
Za oko pola sata vožnje se stiže od Kraneva do Varne, trećeg grada po veličini u Bugarskoj (nešto preko 300.000 stanovnika), iza Sofije i Plovdiva. Po jednoj zanimljivoj anketi Varna je najpoželjniji grad za život u Bugarskoj. I zaista ima osnova za to. Varna je prelepa. Prostire se duž Varnenskog zaliva i zbog dobrih veza sa unutrašnjosti oduvek je bila značajno trgovačko odredište. Uz plažu se nalazi ogroman park koji se preostire kilometrima i prati liniju zaliva. Izmedju plaže i parka su lepi restorani sa morskim specijalitetima. Pešačka zona je duga, uredjena i šetajući kroz nju stekao sam utisak da se nalazim u nekom milionskom gradu. Ovaj grad je na sve nas ostavio jak utisak tako da smo se u njega vraćali 3 puta. Potpuno razumem anketirane Bugare koji su Varnu proglasili za idealno mesto.
Sedam dana letovanja je proslo brzo, a utisci su jaki. Veliko Trnovo i Varna su tome najviše doprineli. U dve godine obišli smo skoro celo Bugarsko primorje (bar one najvažnije turističke centre), te dva najveća grada. Jedino je za neki drugi put ostala čuvena dolina ruža. Svi oni koji potcenjuju Bugarsku definitivno u njoj nisu bili.
U povratku svraćamo u selo Arbanasi, nadomak Velikog Trnova. U ovom selu su očuvane kuće nekadašnjih bogatih stanovnika, pre svega trgovaca. Sokaci su ostali netaknuti, izuzimajući činjenicu da se na nekim mestima asfaltirani. Kao da šetam kroz prošlost.
Od Arbanasa lokalnim putem silazimo do Trnova i još jednom šetamo kroz njegov istorijski deo i divimo se arhitekturi. U povratku ispred Sofije nevreme kakvo ne pamtim da me ikada zadesilo na putu. Zaustavne trake auto puta su krcate zaustavljenim vozilima, jer je po takvom vremenu gotovo nemoguće voziti. Nakon dvadesetak minuta kiša skoro prestaje, a svi zaustavljeni nastavljaju. Na granici gužva jer je ista na ulazu u Srbiju zatvorena pošto se čeka povratak visoke srpske političke delegacije iz Sofije. Turci u koloni sviraju nenavikli na tako nešto. Slažem se sa njima jer je logično da jedna ili dve trake budu oslobodjene za prolazak tih funkcionera, a ne ceo granični prelaz zatvoren na sat vremena. Kući stižemo u večernjim časovima, umorni, ali zadovoljni.
KRAJ
Коментари
Постави коментар