Bugarska - godina Prva
O Bugarskoj i Crnom moru postoje različita pripovedanja. Jedni govore o moru koje više liči na močvaru, traktorima koji se obradjući priobalnu zemlju okreću u plićaku, korumpiranim policajcima i razbojnicima koji vrebaju iza svakog ćoška. Drugi pripovedaju o lepim plažama, modernim letovalištima, niskim cenama. Ovi prvi izgleda nisu nikada bili u Bugarskoj, ili bar nisu bili u skorije vreme. To sam nakon ovog putovanja nedvosmisleno zaključio.
Provesti jednu sedmicu u Bugarskoj, na kraju avgusta, mi se učinila kao zanimljiva opcija.
Zbog poslovnih obaveza krećemo nakon podneva. Najlošiji i najsporiji deo i ovog putovanja je deonica od Užica do Pojata, a gužvu u petak na isteku radnog vremena da i ne pominjem. Od Pojata do Pirota je pretežno auto put na kome se uživa u vožnji. Na deonici kroz Sićevačku klisuru je takodje bila uobičajena gužva (tada istočni kraj Koridora 10 još nije bio završen). U Pirot stižemo predveče. Obići ćemo grad, nešto prezalogajiti, prespavati i ujutru krenuti ka Sofiji gde ćemo provesti sutrašnji dan.
Smeštamo se u jednom porodičnom domaćinstvu sa više soba nazvanim etnom selom i udaljenom od Pirota nekoliko kilometara. Ljubazni domaćini nas dočekuju i na iznenadjenje svih nas nam predočavaju da je po kućnim pravilima neophodno se izuti pre ulaska u sobe! Uredno poredjane papuče nas čekaju. U sobi se zadržavamo kratko, obuvamo se i odlazimo do Pirota, na degustaciju lokalnih specijaliteta i šetnju pešačkom zonom. Ujutru na doručku nam domaćin objašnjava svoj pogled na odnose Rusije i Ukrajine, ali pošto uočava da ga ne slušamo baš pažljivo odlazi do nekih Čeha i nastavlja priču. Oni deluju zainteresovanije ili su pak samo uvidjajniji.
Od Pirota do graničnog prelaza Gradina vodi magistrala (sada je tu auto put), ali svakako brzo stižemo. Na granici gužva. Turci na privremenom radu u Austriji, Nemačkoj i drugim zapadnim zemljama posle celonoćne vožnje u jutarnjim satima stižu na ovaj prelaz. Srpsko - bugarsku granicu sam na ovom mestu prelazio više puta i svaki put sam imao utisak da sam stao u pogeršnu kolonu, da se sve druge kolone kreću brže. Tako mi deluje i ovaj put i posle neizbežnih dva sata čekanja ulazimo u Bugarsku. Kupovina vinjete, kratka pauza na benzinskoj stanici radi nabavke grickalica i osvežavajućih napitaka i nastavljamo ka Sofiji, udaljenoj svega pedesetak kilometara. Do Sofije je magistalni put na kome su česte policijske patrole. Nigde u Evropi nisam video veći broj saobraćajnih patrola na kraćem rastojanju nego na ovoj deonici.
Ispred same Sofije je raskrsnica gde se može skrenuti za severnu ili južnu obilaznicu ili nastaviti pravo preko nadvožnjaka i ući u centar što mi i činimo. Kvalitet asfalta u gradu nije na zavidnom nivou, ima mnogo rupa. Srećom subota je pa nema gužve. Bukirani smešataj brzo pronalazimo. Laguna se zasluženo odmara u prirodnom hladu gustog drveća, a mi krećemo u upoznavanje prestonice Bugarske. Šetamo Pirotskom ulicom gde se još uvek mogu videti lokali starih zanatlija. Odlazimo u tržni centar radi nabavke školskog pribora i drugih stvari za nastupajuću školsku godinu, pa na ručak u nacionalni restoran.
S obzirom da je prilična vrućina odlučujemo da se vratimo u stan radi popodnevnog odmora. Ulice Sofije su puste.
U kasnim popodnevnim satima, kad je temperatura vazduha postala podnošljivija, upućujemo se u detaljnije upoznavanje Sofije. Krećemo od Crkve Svete nedelje gde se i danas nalaze mošti srpskog kralja Milutina. U njoj je u toku večernja liturgija.
Sledeća destinacija je Rotonda svetog Georgija, najstarija antička gradjevina u Sofiji koja je gradjena početkom IV veka. Pored nje su i ostaci antičkih zidina, a oko crkve moderne zgrade ministarstava.
Za rusku crkvu Svetog Nikolaja čudotvorca se često kaže da je jedna od najlepših gradjevina ovog grada.
Odmah iznad nje se nalazi jedna od najvećih pravoslavnih crkava - Hram Svetog Aleksandra Nevskog koji je velelepan.
U vreme kada smo došli hram je bio zatvoren za posetioce, a na platou ispred se održavao festival piva. Mladi Bugari, a i oni koji više nisu toliko mladi, su zauzeli obližnje travnjake i sa pivom u rukama se očigledno lepo provode. I mi smo im se pridružili.
Nakon ispijenih par piva krećemo ka Serdiki, starom jezgru Sofije. Prolazimo pored nacionalnog teatra Ivan Vazov.
I u parku ispred teatra su se na travi rasporedili mladi. Neki igraju karte, neki jamb, a neki samo slušaju muziku i pričaju. Naravno, svi su dobro snabdeveni pićem. Očigledno je zapadni trend druženja po parkovima stigao i do Bugarske.
Bulevar Vitoša je centralna pešačka zona.
Na kraju bulevara jedemo veoma ukusne pice, pa nakon toga odlazimo u šetnju kroz obližnji park u kome se nalazi i Nacionalni dvorac kulture. U parku poseban utisak ostavljaju mnoštvo fontana i uličnih svirača. Sofija je čist i uredan grad.
Vraćamo se kroz Bulevar Vitoša, pa Pirotskom ulicom dolazimo do našeg stana, dok Sofija polako tone u san.
U rano jutro supruga i ja odlazimo do obližnjeg Ženskog pazara - jedne od glavnih pijaca u Sofiji. Kupujemo doručak i pijemo kafu dok letnje sunce postaje sve prijatnije.
Krećemo dalje. U nedeljno jutro ulice Sofije su rasterećene. Nova moderna arhitektura skreće pažnju.
Iz grada izlazimo brzo i uključujemo se na auto put za Burgas. Do Burgasa i Crnog mora ima nešto malo više od 300 km. Put je jednoličan, ali uz brzinu od 140 km/h (toliko je i ograničenje) kilometri prosto lete. Ispred Burgasa saobraćajni znaci pokazuju da se levo ide za Nesebar, a desno za Sozopol. Skrećem desno jer je Sozopol naše novo odredište. Ubrzo nam se ukazuje i Crno more. Prvi put ga vidim i uopšte nije ni crno, niti deluje kao močvara, već nasuprot - privlači svojom plavom bojom.
Tih tridesetak kilometara dobrom magistaralom brzo prelazimo i stižemo u Sozopol - omiljeni grad bugarskih umetnika, a kažu i najromantičniji grad ove države. Sozopol, antička Apolionia, je grad star 8 milenijuma. Poznat je po ranohrišćanskoj zaostavštini, a u današnje vreme i po kulturno umetničkim festivalima.
Smeštajem baš i nismo zadovoljni. U kuhinji se malo oseća zadah kanalizacije, a i komšije iz susednog apartmana ne deluju baš prijateljski. Medjutim, kuhinju u ova dva dana boravka u ovom gradu nećemo ni koristiti, a ni sa komšijama ne planiramo bratimljenje. Spremamo se i odlazimo na plažu.
Oba dana smo bili na plaži Kavaci udaljenoj od Sozopola desetak minuta vožnje. To je peščana plaža dugačka nekoliko kilometara. Zapravo, znatan broj plaža u Bugarskoj su takve - peščane i dugačke. U Crnom moru su jake struje i verovatno kroz vekove su te struje uticale na drobljenje kamenja i stvaranje peska. To je moje logično objašnjenje, možda nauka ima drugačije.
Inače na Crnom moru upravo zbog tih struja treba obratiti pašnju na zastavice koje su istaknute na mestu gde sede spasioci. Crvena znači da je ulazak u vodu zabranjen, zelena da je dozvoljen, a žuta je nešto izmedju, može se ući ali samo do pojasa ili tako nekako. Spasilačka služba je vrlo revnosna. Prisustvovali smo situaciji kada jedan turista objašnjava da će se kupati "na svoj rizik". Spasilac je posle brojnih upozorenja ljutito krenuo za njim u more. Kupač je uvideo da je vrag odneo šalu i postidjen i posramljen je izašao iz mora, pokupio svoje stvari i napustio plažu.
Uz plažu su restorani i barovi gde se može pristojno i jesti i piti i to ne za velike pare. Ja sam isprobavao ukuse bugarskih piva. Tipujem na Kamenicu.
Stari grad u Sozopolu je bio pravo otkrovenje. Od svih starih delova gradova u kojima sam bio ovaj je nekako ostavio jedan od najjačih utisaka i u njemu sam prilično uživao. Večernje šetnje stazom oko zidina, pa prolasci ulicama sa prepoznatljivom starom bugarskom arhitekturom i zanimljivim restoranima ostaće sigurno u pamćenju.
Tu smo probali i pohovano meso od ajkule (cena porcije oko 6 evra).
Supruga i ja smo voleli da odemo i u jutarnje šetnje dok deca spavaju i da popijemo kafu uz prijatno jutarnje sunce uživajući u pogledu.
Još jedno mesto koje nerado napuštamo.
U jutro kad smo krenuli za Nesebar bila je prava provala oblaka. Tih 62 km od Sozopola do Nesebara se odužilo. Kroz Burgas je bila baš velika gužva tako da mi se ovaj grad tada učinio znatno većim nego što stvarno jeste. U Nesebaru odmah odlazimo u šetnju. Po ovakvom kisovitom danu Crno more je stvarno bilo crno.
Najimpozantniji lokalitet u Nesebaru je svakako stari grad koji je uvršen u svetsku baštinu UNESCO-a. Prvobitno tračko naselje je ovde nastalo u VI veku p.n.e i postalo je važan trgovački centar. Gradom su potom vladali Rimljani, pa Vizantija koja se oko njega borila sa Bugarima koji su ga u IX veku i osvojili, da bi zatim postao deo Otomanskog carstva sve do oslobodjenja Bugarske od turske vlasti. Danas je jedan od najvažnijih turističkih centara ne samo u Bugarskoj, već uopšte na Crnom moru. Nesebar je povezan sa novim naseljem Sunčanim bregom koje se razvilo uz više kilometarsku dugu peščanu plažu.
Za 5 dana boravka u ovom gradu išli smo na dve plaže: južnu sa koje je pogled pruža na stari grad i severnu koja se nastavlja na 10 km dugu i 40 metara široku plažu Sunčevog brega. Tu plažu karakterišu i prirodne peščane dine. Voda je prilično topla, a gužva na plažama je isto tako prilična, čak i krajem avgusta. Mogu tek zamisliti kako je u špicu sezone. Plićak je dug, a na meduze treba obratiti pažnju, mada kažu da ovdašnje meduze ne peku, ali svakako nije prijatan kontakt sa njima.
Nesebar pored starog dela ima i novi deo. I u jednom i drugom delu grada postoje brojni restorani, prodavnice, kafići... Najčešće smo ručali u restoranu Bela ruža koji se nalazio preko puta našeg hotela, a koji važi i za jedan od najboljih restorana u ovom gradu. Uvek je bila gužva i trebalo je 5-10 minuta sačekati da se oslobodi sto do koga vas odvedu ljubazne domaćice restorana. U jelovniku sam po pravilu birao specijalitet šefa kuhinje koji je svakog dana različit. Na meniju je bila i izvrsna piletina pripremljena na razne načine, te druge vrste mesa, morski plodovi.. Šopska salata, koja je i tradicionalno bugarsko jelo, takodje je bila redovna na našem astalu (u Bugarskoj se salate ne služe po osobi, već po količini - standardna porcija u ovom restoranu je 400 gr). Uz to i piće (ja preferirao nalivno (točeno) Šumensko) račun po osobi nije prelazio 7-8 evra. Može se proći i jeftinije, ali je u ovom restoranu sve bilo na nivou, stvarno za uživanje. Iznenadile su me cene sokova od cedjenog voća koji su koštali oko 1 evro. Treba naglasiti da u Bugarskoj hleb ne donose ako ga ne tražite, a za koje pravilo mi prvi put nismo znali.
Jedno veče smo odšetali i do centra Sunčevog brega. Hoteli su novi, moderni, bljestavi, buka je prilična. Očigledno i provod ovde traje do zore, ali se meni Nesebar više svideo, mnogo je elegantniji, mirniji, opušteniji...
Iznenadjen sam bio cenama nekretnina - apartmana u Sunčevom bregu.
Ispod 500 evra po m2. Uz svu mrežu auto puteva koji su se izgradili i koji će se tek i izgraditi (Moravski koridor) ovo nije tako ni daleko. U svakom slučaju stavka za razmišljanje.
Napravili smo i jednodnevni izlet do Burgasa. I tamošnja plaža je izuzetno duga, obiluje školjkama koje je more izbacilo. Za tili čas nakupite punu kesu. Uz plažu se nalazi prostor na kome je tradicionalna izložba skulptura od peska koje na medjunarodnom takmičenju svakog leta prave umetnici iz celog sveta. Ove godine je tema bila junaci iz crtanih filmova. Impozantno.
Sve u svemu zanimljivo letovanje. Još jedno iznad očekivanja. Bugarska postaje sve modernija zemlja. Lepe plaže i mesta, dobra hrana, povoljne cene je ono što će nas sasvim sigurno vratiti u ovu državu. Takodje preporučujem i kupovinu posteljina i pamučnog veša po cenama za 30-50% nižim nego kod nas. Jedino što ne može dobiti najvišu ocenu je ljubaznost domaćina, uz čast izuzecima. Medjutim nakon par dana smo i prestali da očekujemo da nas uz smešak dočekuju u prodavnici, kisoku, restoranu... Dobije se korektna usluga, plati se i svako na svoju stranu.
KRAJ
Od Pirota do graničnog prelaza Gradina vodi magistrala (sada je tu auto put), ali svakako brzo stižemo. Na granici gužva. Turci na privremenom radu u Austriji, Nemačkoj i drugim zapadnim zemljama posle celonoćne vožnje u jutarnjim satima stižu na ovaj prelaz. Srpsko - bugarsku granicu sam na ovom mestu prelazio više puta i svaki put sam imao utisak da sam stao u pogeršnu kolonu, da se sve druge kolone kreću brže. Tako mi deluje i ovaj put i posle neizbežnih dva sata čekanja ulazimo u Bugarsku. Kupovina vinjete, kratka pauza na benzinskoj stanici radi nabavke grickalica i osvežavajućih napitaka i nastavljamo ka Sofiji, udaljenoj svega pedesetak kilometara. Do Sofije je magistalni put na kome su česte policijske patrole. Nigde u Evropi nisam video veći broj saobraćajnih patrola na kraćem rastojanju nego na ovoj deonici.
Ispred same Sofije je raskrsnica gde se može skrenuti za severnu ili južnu obilaznicu ili nastaviti pravo preko nadvožnjaka i ući u centar što mi i činimo. Kvalitet asfalta u gradu nije na zavidnom nivou, ima mnogo rupa. Srećom subota je pa nema gužve. Bukirani smešataj brzo pronalazimo. Laguna se zasluženo odmara u prirodnom hladu gustog drveća, a mi krećemo u upoznavanje prestonice Bugarske. Šetamo Pirotskom ulicom gde se još uvek mogu videti lokali starih zanatlija. Odlazimo u tržni centar radi nabavke školskog pribora i drugih stvari za nastupajuću školsku godinu, pa na ručak u nacionalni restoran.
S obzirom da je prilična vrućina odlučujemo da se vratimo u stan radi popodnevnog odmora. Ulice Sofije su puste.
U kasnim popodnevnim satima, kad je temperatura vazduha postala podnošljivija, upućujemo se u detaljnije upoznavanje Sofije. Krećemo od Crkve Svete nedelje gde se i danas nalaze mošti srpskog kralja Milutina. U njoj je u toku večernja liturgija.
Sledeća destinacija je Rotonda svetog Georgija, najstarija antička gradjevina u Sofiji koja je gradjena početkom IV veka. Pored nje su i ostaci antičkih zidina, a oko crkve moderne zgrade ministarstava.
Za rusku crkvu Svetog Nikolaja čudotvorca se često kaže da je jedna od najlepših gradjevina ovog grada.
U vreme kada smo došli hram je bio zatvoren za posetioce, a na platou ispred se održavao festival piva. Mladi Bugari, a i oni koji više nisu toliko mladi, su zauzeli obližnje travnjake i sa pivom u rukama se očigledno lepo provode. I mi smo im se pridružili.
Nakon ispijenih par piva krećemo ka Serdiki, starom jezgru Sofije. Prolazimo pored nacionalnog teatra Ivan Vazov.
I u parku ispred teatra su se na travi rasporedili mladi. Neki igraju karte, neki jamb, a neki samo slušaju muziku i pričaju. Naravno, svi su dobro snabdeveni pićem. Očigledno je zapadni trend druženja po parkovima stigao i do Bugarske.
Bulevar Vitoša je centralna pešačka zona.
Vraćamo se kroz Bulevar Vitoša, pa Pirotskom ulicom dolazimo do našeg stana, dok Sofija polako tone u san.
U rano jutro supruga i ja odlazimo do obližnjeg Ženskog pazara - jedne od glavnih pijaca u Sofiji. Kupujemo doručak i pijemo kafu dok letnje sunce postaje sve prijatnije.
Krećemo dalje. U nedeljno jutro ulice Sofije su rasterećene. Nova moderna arhitektura skreće pažnju.
Iz grada izlazimo brzo i uključujemo se na auto put za Burgas. Do Burgasa i Crnog mora ima nešto malo više od 300 km. Put je jednoličan, ali uz brzinu od 140 km/h (toliko je i ograničenje) kilometri prosto lete. Ispred Burgasa saobraćajni znaci pokazuju da se levo ide za Nesebar, a desno za Sozopol. Skrećem desno jer je Sozopol naše novo odredište. Ubrzo nam se ukazuje i Crno more. Prvi put ga vidim i uopšte nije ni crno, niti deluje kao močvara, već nasuprot - privlači svojom plavom bojom.
Tih tridesetak kilometara dobrom magistaralom brzo prelazimo i stižemo u Sozopol - omiljeni grad bugarskih umetnika, a kažu i najromantičniji grad ove države. Sozopol, antička Apolionia, je grad star 8 milenijuma. Poznat je po ranohrišćanskoj zaostavštini, a u današnje vreme i po kulturno umetničkim festivalima.
Smeštajem baš i nismo zadovoljni. U kuhinji se malo oseća zadah kanalizacije, a i komšije iz susednog apartmana ne deluju baš prijateljski. Medjutim, kuhinju u ova dva dana boravka u ovom gradu nećemo ni koristiti, a ni sa komšijama ne planiramo bratimljenje. Spremamo se i odlazimo na plažu.
Oba dana smo bili na plaži Kavaci udaljenoj od Sozopola desetak minuta vožnje. To je peščana plaža dugačka nekoliko kilometara. Zapravo, znatan broj plaža u Bugarskoj su takve - peščane i dugačke. U Crnom moru su jake struje i verovatno kroz vekove su te struje uticale na drobljenje kamenja i stvaranje peska. To je moje logično objašnjenje, možda nauka ima drugačije.
Inače na Crnom moru upravo zbog tih struja treba obratiti pašnju na zastavice koje su istaknute na mestu gde sede spasioci. Crvena znači da je ulazak u vodu zabranjen, zelena da je dozvoljen, a žuta je nešto izmedju, može se ući ali samo do pojasa ili tako nekako. Spasilačka služba je vrlo revnosna. Prisustvovali smo situaciji kada jedan turista objašnjava da će se kupati "na svoj rizik". Spasilac je posle brojnih upozorenja ljutito krenuo za njim u more. Kupač je uvideo da je vrag odneo šalu i postidjen i posramljen je izašao iz mora, pokupio svoje stvari i napustio plažu.
Uz plažu su restorani i barovi gde se može pristojno i jesti i piti i to ne za velike pare. Ja sam isprobavao ukuse bugarskih piva. Tipujem na Kamenicu.
Stari grad u Sozopolu je bio pravo otkrovenje. Od svih starih delova gradova u kojima sam bio ovaj je nekako ostavio jedan od najjačih utisaka i u njemu sam prilično uživao. Večernje šetnje stazom oko zidina, pa prolasci ulicama sa prepoznatljivom starom bugarskom arhitekturom i zanimljivim restoranima ostaće sigurno u pamćenju.
Tu smo probali i pohovano meso od ajkule (cena porcije oko 6 evra).
Supruga i ja smo voleli da odemo i u jutarnje šetnje dok deca spavaju i da popijemo kafu uz prijatno jutarnje sunce uživajući u pogledu.
Još jedno mesto koje nerado napuštamo.
U jutro kad smo krenuli za Nesebar bila je prava provala oblaka. Tih 62 km od Sozopola do Nesebara se odužilo. Kroz Burgas je bila baš velika gužva tako da mi se ovaj grad tada učinio znatno većim nego što stvarno jeste. U Nesebaru odmah odlazimo u šetnju. Po ovakvom kisovitom danu Crno more je stvarno bilo crno.
Najimpozantniji lokalitet u Nesebaru je svakako stari grad koji je uvršen u svetsku baštinu UNESCO-a. Prvobitno tračko naselje je ovde nastalo u VI veku p.n.e i postalo je važan trgovački centar. Gradom su potom vladali Rimljani, pa Vizantija koja se oko njega borila sa Bugarima koji su ga u IX veku i osvojili, da bi zatim postao deo Otomanskog carstva sve do oslobodjenja Bugarske od turske vlasti. Danas je jedan od najvažnijih turističkih centara ne samo u Bugarskoj, već uopšte na Crnom moru. Nesebar je povezan sa novim naseljem Sunčanim bregom koje se razvilo uz više kilometarsku dugu peščanu plažu.
Za 5 dana boravka u ovom gradu išli smo na dve plaže: južnu sa koje je pogled pruža na stari grad i severnu koja se nastavlja na 10 km dugu i 40 metara široku plažu Sunčevog brega. Tu plažu karakterišu i prirodne peščane dine. Voda je prilično topla, a gužva na plažama je isto tako prilična, čak i krajem avgusta. Mogu tek zamisliti kako je u špicu sezone. Plićak je dug, a na meduze treba obratiti pažnju, mada kažu da ovdašnje meduze ne peku, ali svakako nije prijatan kontakt sa njima.
Nesebar pored starog dela ima i novi deo. I u jednom i drugom delu grada postoje brojni restorani, prodavnice, kafići... Najčešće smo ručali u restoranu Bela ruža koji se nalazio preko puta našeg hotela, a koji važi i za jedan od najboljih restorana u ovom gradu. Uvek je bila gužva i trebalo je 5-10 minuta sačekati da se oslobodi sto do koga vas odvedu ljubazne domaćice restorana. U jelovniku sam po pravilu birao specijalitet šefa kuhinje koji je svakog dana različit. Na meniju je bila i izvrsna piletina pripremljena na razne načine, te druge vrste mesa, morski plodovi.. Šopska salata, koja je i tradicionalno bugarsko jelo, takodje je bila redovna na našem astalu (u Bugarskoj se salate ne služe po osobi, već po količini - standardna porcija u ovom restoranu je 400 gr). Uz to i piće (ja preferirao nalivno (točeno) Šumensko) račun po osobi nije prelazio 7-8 evra. Može se proći i jeftinije, ali je u ovom restoranu sve bilo na nivou, stvarno za uživanje. Iznenadile su me cene sokova od cedjenog voća koji su koštali oko 1 evro. Treba naglasiti da u Bugarskoj hleb ne donose ako ga ne tražite, a za koje pravilo mi prvi put nismo znali.
Jedno veče smo odšetali i do centra Sunčevog brega. Hoteli su novi, moderni, bljestavi, buka je prilična. Očigledno i provod ovde traje do zore, ali se meni Nesebar više svideo, mnogo je elegantniji, mirniji, opušteniji...
Iznenadjen sam bio cenama nekretnina - apartmana u Sunčevom bregu.
Ispod 500 evra po m2. Uz svu mrežu auto puteva koji su se izgradili i koji će se tek i izgraditi (Moravski koridor) ovo nije tako ni daleko. U svakom slučaju stavka za razmišljanje.
Napravili smo i jednodnevni izlet do Burgasa. I tamošnja plaža je izuzetno duga, obiluje školjkama koje je more izbacilo. Za tili čas nakupite punu kesu. Uz plažu se nalazi prostor na kome je tradicionalna izložba skulptura od peska koje na medjunarodnom takmičenju svakog leta prave umetnici iz celog sveta. Ove godine je tema bila junaci iz crtanih filmova. Impozantno.
Sve u svemu zanimljivo letovanje. Još jedno iznad očekivanja. Bugarska postaje sve modernija zemlja. Lepe plaže i mesta, dobra hrana, povoljne cene je ono što će nas sasvim sigurno vratiti u ovu državu. Takodje preporučujem i kupovinu posteljina i pamučnog veša po cenama za 30-50% nižim nego kod nas. Jedino što ne može dobiti najvišu ocenu je ljubaznost domaćina, uz čast izuzecima. Medjutim nakon par dana smo i prestali da očekujemo da nas uz smešak dočekuju u prodavnici, kisoku, restoranu... Dobije se korektna usluga, plati se i svako na svoju stranu.
KRAJ
Коментари
Постави коментар