Azurna obala, Italija, Slovenija - IV deo

Azurnu obalu su u turističkom smislu otkrili Britanci u XVIII i XIX veku, i to predstavnici više klase koji su do tada ribarski region počeli da posećuju iz zdravstvenih razloga. Britanski lekari su pripisivali klimatsku terapiju obolelim od kostobolje i grudobolje i bolesnike upućivali na jug Francuske, u Nicu i okolna mesta. Njih su pratili preduzimači koji su gradili najpre luksuzne vile, a posle i hotele za smeštaj bogate klijentele. Razvoj železnice doveo je i do naglog razvoja Azurne obale. Ona ubrzo postaje omiljeno letovalište kraljevskih porodica. Posećuju je ruski car Aleksandar II, kraljica Viktorija, Vojvoda od Velsa, Napoleon III... Od kraja XIX veka inspiraciju u ovom delu sveta prokalaze i slikari: Mone, Renoar, Pikaso i mnogi drugi.

Posle Velikog rata Azurna obala postaje hit i medju američkom aristokratijom, kao i njihovim piscima. "Doba nevinosti" i  "Veliki Getsbi" su samo neki od romana koji su napisani na ovom mestu. Dodatnu dozu glamura sredinom XX veka doneo je Kanski festival okupljajući najpoznatija imena iz sveta filma. Brižit Bardo i Grejs Keli su svoju svetsku slavu stekli i životnu priču ispričali baš u ovom kutku sveta.

Probuditi se na takvom mestu i planirati kako tu provesti dan pričinjava posebno zadovoljstvo.

Azurna obala nije teritorijalno veliko područje, ali je gusto naseljeno. Jedno zanimljivo mesto zamenjuje drugo, svuda se nešto dešava i bez dugog boravka je nemoguće sve obići i posetiti. Azurna obala, bar u letnjem periodu, nije destinacija za one kojima su potrebni mir i tišina i koji odmor vole da provedu izležavajući se od jutra do mraka na plaži. Pošto smo mi ovu destinaciju izabrali i za letovanje našli smo kompromis u tome da prvi deo dana provodimo na plažama, a poslepodnevne i večernje sate u obilascima i šetnjama.

Boraveći pre svega na grčkim ostrvima trudio sam se da letovanje organizujem tako da svakog dana budemo na drugoj plaži. Azurna obala ima bezbroj plaža, ali smo se mi opredelili samo za dve, jer je ovde, kako sam već naveo, letovanje drugačije koncipirano i plaže nisu baš presudne. Za tih 8 dana sunčanja i brčkanja smo izabrali plažu u mestu Žuan les Pins u kome smo bili smešteni i plažu ispod čuvene Kroazete u Kanu. Obe plaže su peščane, ali ima i šljunkovitih kakva je recimo plaža u Nici, pa svako može naći ono što mu odgovara.

Ono što mi je odmah zapalo u oči jeste to da ako je u Turskoj 30% plaže zauzeto ležaljkama, u Grčkoj 60%, Crnoj Gori 110 %, u Franuskoj je to samo 10%. Turisti dodju opušteni, prostru peškir, okupaju se, provedu na plaži sat, dva i idu dalje. Na kanskoj plaži ima tuševa sa vodom koja se zagreva, besplatnih sefova za ostavljanje vrednijih stvari (uzmete ključ i nosite ga oko ruke), a ni parking nije problem. Na početku Kroazete (na suprotnoj strani od starog grada), odmah iznad plaže parking je besplatan i uvek ima slobodnih mesta, a pogotovo u poslepodnevnim satima. Dakle, lokalna uprava u Kanu vodi računa da turistima bude maksimalno prijatno, a ne kao što je slučaj na nekim nama bližim destinacijama gde je sve podredjeno dranju turista, od prašnjavih preskupih parkinga, preko naplate ulaska i boravka na plaži na kojima nema tuševa ili su isti polomljeni, pa do pauka koji stalno kruži i vreba žrtve. Uz to svakog jutra zatičete čistu plažu sa poravnatim peskom. Vlastima u Kanu svaka čast na tome!

Francuzi vole da su i uveče na plažama, a pogotovo petkom i vikendom. Donesu hranu, piće, druže se i porodično i sa prijateljima, a da ne govorim o mnoštvu restorana i kafića koji u noćnim satima centar dešavanja prenose na plaže.

Najpoznatija mesta Azurne obale su svakako Nica, Kan, Antibes, Sent Trope...a kad ste već tu šteta bi bilo ne osetiti i duh obližnje Provanse.

Krenuli smo od Antibesa koji nam je bio i najbliži, svega nekoliko kilometara od našeg smeštaja. Dugo vremena Antib je bio jedini veći grad izmedju Marseja i Italije, ali i jedini zaštićen zidinama zbog kojih je uspeo da sačuva autentičnost i istorijske gradjevine iz različitih perioda. Danas se u starom gradu nalaze Muzej istorije i arheologije, Muzej moderne umetnosti, Muzej tradicionalnih zanata i lokalne kulture, kao i Pikasov muzej sa jednom od najvećih zbirki njegovih radova (smešten u nekadašnjoj rezidenciji porodice Grimaldi koja i danas vlada Monakom). Istorijski centar Antibesa se nalazi u starom srednjevekovnom gradu sa uskim uličicama.

U Antibesu je i najveća marina na Azurnoj obali u kojoj je tokom godine "parkirana" i ogromna jahta Romana Abramoviča.

Deo Antibesa je i Cap d Antibes, poluostrvo na kome se nalaze velelepne vile svetskog dzet seta, izmedju ostalih i porodice Ford. To poluostrvo smo iskoristili za laganu šetnju u danu kad smo se odmarali od svakodnevne vožnje.

U blizini Antibesa, na 15. minuta vožnje, nalazi se tehnološki park Sofija Antipolis, kopija Silikonske doline u SAD. U njemu ima oko 1300 uglavnom tehnoloških kompanija u kojima radi 30.000 ljudi. Imati dobar posao i istovremeno živeti na Azurnoj obali je ideal. Očigledno da je sve ovo dobro smišljeno od strane onih koji su tako nešto osnovali na ovom mestu.

Najveci grad Azurne obale je Nica. Zvanično Nica ima oko 350.000 stanovnika, ali se meni činilo da je punooo veća. Ima mnogo turista i gužva je velika. Od Žuan Les Pinsa se do Nice može stići auto putem ili putem uz more. Udaljenost je oko 30 km. Otišli smo putem uz more i zbog ogromne gužve trebalo nam je oko sat da signemo do tog grada. Auto put je svakako bolja opcija.

Nica je kao grad osnovana pre oko 350. godina i ubrzo je postala jedan od najznačajnijih trgovačkih centara u ovom delu sveta.

U šetnju smo krenuli od tvrdjave iznad starog grada sa koje se pruža veličanstven pogled na celu Nicu.

Stari grad je lavirint ulica i aleja sa mnogo zanimljivih gradjevina. Podsetio me na stari grad u Kotoru, ali je višestruko veći. Nije se u njemu baš jednostavno snaći tako da se nemojte začuditi ako ustanovite da ste posle dužeg hodanja opet na istom mestu, tj. da se vrtite u krug, kao što se to nama desilo.

Čuveno je i šetalište Engleska promenada koje se prostire uz Zaliv andjela. Napravljeno je na zahtev engleske aristokratije, prvih turista Nice, koji su tražili da imaju prijatno mesto i za šetnje. Prvobitno je bilo dugo 1,8 km, a danas je dugačko skoro 7 km.

Paralelno sa ovom promenadom prostire se ulica sa restoranima, kafićima, buticima, parkovima...

Po povratku iz Nice, nešto malo ispred ponoći, bili su radovi na auto putu i to tako da je na njemu bilo desetine vozila i mašina i stotine radnika. Francuzi radove na putu obavljaju preko noći, kad je promet najslabiji. Odmah sam se setio naših putara koji rade isključivo prvu smenu i kojima trebaju meseci za obično presvlačenje par kilometara asfalta.

Kan je velelepan. U njemu je sve elegantno, grandiozno. Od čuvene Kroazete sa već pomenutom plažom, palmi, prvih luksuznih hotela Miramar, Mažestik, Martinez sagradjenih početkom XX veka, starog grada, do novog dela Kana, njegovih bulevara, gradjevina, restorana...

Jedina gradjevina koja se izgledom izdvaja od ostalih i koja pripada novom stilu, ja bih rekao socrealističkom, je Palata Kanskog festivala. Zbog čega je tako uradjeno ne znam. Meni se to baš i nije nešto posebno dopalo.

I pored svog tog glamura, bogastva i ekstravagancije koji su vidljivi na svakom koraku Kan deluje tako mirno, opuštajuće i u njega smo rado odlazili i na plažu i u večernje šetnje. Od svih mesta Azurne obale koje smo posetili Kan je nekako ostavio najjači utisak.

Valori je gradić iznad Azurne obale, svega 7 km od Kana. Otkrio ga je i Pablo Pikaso koji je tu živeo od 1948. do 1955. godine. Iz mesta se pruža prelep pogled na Kanski zaliv. I u njemu postoji muzej sa radovima Pikasa, a poznat je i po grnčarskoj tradiciji. Takodje, cene su niže nego na samoj Azurnoj obali, a roba je istog kvaliteta.

Grase je gradić u Provansi - svetska prestonica parfema. Popularna je turistička destinacija već nekoliko vekova. Smatra se da je francuska parfemska industrija nastala baš u ovom mestu u XVI veku. Zbog idealne mikro klime i velikog broja sunčanih dana na području ovog grada i njegove okoline su se uzgajale najfinije i najmirisnije vrste cveća. Prvo su ga naselili apotekari, a potom i parfimeri. I danas se vide visoki fabrički dimnjaci nekadašnjih destilerija. Nekadašnje glavne parfimerije Galimard, Molinard, Fragonard se mogu obići, a mogu se i kupiti parfemi za koje kažu da se proizvode po nekadašnjoj recepturi. Nažalost, došli smo posle 19 časova kada su parfimerije bile zatvorene, a u izlogu smo videli da su cene manjih bočica parfema 10 eura.

Za 8 dana na Azurnoj obali to je bilo to što smo posetili. Svakako da ima mnogo toga još da se vidi i obidje, ali bi se težnja ka tome pretvorila u trčanje i odsustvo opuštenog odmora. Daće Bog pa će biti još prilika da se uživa na ovom prostoru i vidi propušteno.

Na Azurnoj obali su utisak ostavili i ljudi. Očigledno je da se svi trude da žive sa što manje stresa, što opuštenije. Svuda se oseća taj mir. Ljudi su ljubazni, nasmejani. Kada nekom pridržite vrata lifta, ulazna vrata, ili bilo šta slično, očekujte da vam se uz osmeh zahvali.

Što se tiče cena može se reći da su im usluge prilično skupe. Cene u restoranima, kafanama, kafićima su drastično više nego u Srbiji. Primera radi pivo u centru Kana košta od 6,5 evra pa na više, mala pica je 10 evra, velika (za dvoje) 20 evra, a meni (supa, glavno jelo, desert) je 30-tak evra (ono što je npr. u Grčkoj ispod 10 evra).

U prodavnicama nema tolike razlike u cenama uporedjujući ih sa cenama kod nas, ako uopšte u proseku i ima razlike. Meso je skuplje za otprilike 20%, suvomesnati proizvodi za 50%, a voće i povrće možda i duplo. Sve ostalo je tu negde, pa i jeftinije. Jeftiniji su sirevi, maslaci, voćni jogurti, Nutela...ali sve što se kupi je ukusno i kvalitetno. Nije bilo situacije da smo kvalitetom nečega bili nezadovoljni. Očigledno je da su potrošači maksimalno zaštićeni.

Na svakom koraku su i agencije za nekretnine (kao kod nas kladionice). Očigledno da taj posao cveta. Cene nekretnina su astronomske. U Kanu je kvadratni metar stana 6-7.000 evra, u Antibesu 3-4.000, a u Valuriju na 6-7 km od mora 2-3.000. Rekorder je naravno Monte Karlo sa neverovatnih 50.000 evra po m2.

                                                                                                                            Nastaviće se...