Putovanja Kolima

Nakon par sati sna posle osmatranja  balona i najboljih doručaka na putovanju brzo se pakujemo i krećemo dalje. Iza nas ostaju Goreme, Učhisar, Nevšehir... Zbogom Kapadokijo! Još koji kilometar idemo istim putem kojim smo došli iz Konje, pa se uključujemo na auto put Q-21 koji povezuje Adnanu i Ankaru. Od Gorema do Ankare ima tačno 300 km. Nedelja je pre podne, auto-put je pust. Imam utisak da kad bi se kola pokvarila trebali bi sati da neko prodje i pomogne.  Na otprilike pola puta je još jedan prirodni fenomen - slano jezero Tuz Golu. Reč tuz na turskom jeziku znači so, a tuzla je mesto na kome se vadi so. Sa svojih 1665 kvadratnih kilometara je drugo najveće jezero Turske. Količine soli koje se na ovom mestu dobijaju podmiruju 70% ukupne potrošnje Turske. Tuz Golu je jedno od najslanijih mesta na planeti. Fascinatan mi je podatak da je prosečna dubina jezera svega pola metra. Kada smo ga mi posetili jezero je bila jedna velika bela pustinja. Tek u daljini se naziralo vodeno plavetni

Planiranje boravka u Kapadokiji mi je oduzelo najviše vremena. Dileme su bile gde odsesti, koliko dana, koje znamenitosti i kojim redom obilaziti. Prva dilema je najpre rešena. Goreme se nalazi u sedištu turističkog dela Kapadokije i većina atrakcija su na najviše 10-15 km od ovog gradića. Koliko dana biti? Početna ideja je bila dva noćenja. Medjutim, u planiranju obilazaka učinilo mi se da je to malo i da boravak treba produžiti za još jedan dan. Pokušao sam da reorganizujem rezervacije na ušrtb smanjena boravka na moru, ali u tome nisam uspeo. Kasnije sam zaključio da je i dobro što je tako bilo. Dva dana uz dobru organizaciju - sasvim dovoljno. Na području Kapadokije je do sada pronadjeno 37 podzemnih gradova, ali se smatra da ih ima znatno više i da bi arheološkim iskopavanjem na području svakog većeg sela bio pronadjen bar po jedan podzemni grad. Oni su služili da se stanovnici i stoka sakriju pred neprijateljskom vojskom. Iz seoskih kuća su vodili posebi tajni prolazi do ovih pod

  Za Konju kažu da je najkonzervativniji grad Turske. Jedno je od najznačajnijih mesta hodočašća u ovoj zemlji. U njoj se nalazi grobnica persijskog pesnika i islamskog sufije Mevlane, poznatijeg kao Rumi koji je ustanovio red derviša. Ovde je nastao i svima nama poznati ples derviša. A da bi došli do Konje krećemo magistralom od Alanje ka Sideu, pa negde na pola puta izmedju ova dva mesta okrećemo desno i penjemo se uz planinski masiv Taurus. Odmah po skretanju uz put su poredjane tezge sa voćem. Zaustavljamo se i kupujemo banane jer je ovaj kraj poznat i po uzgajanju ovog voća. Ukus tek obrane banane je meni neobičan, deluje mi da nije sočna, da je gorka, nezrela. Većina saputnika ima sasvim drugačiji stav. Ja sam izgleda jedan od onih koji se navikao na razne veštačke ukuse tako da mi ovaj čisti prirodni ne deluje primamljivo. Znam da mi i kafa tek samlevena od punih zrna ne prija kao ona kupljena u samlevenom stanju sa raznim primesama i aditivima. Krajolik uz put me podseća na obl